уторак, 22. јан 2019, 20:50
Muzej zvuka – „Za i protiv” Savonarole
U večerašnjoj emisiji možete pratiti snimak sa koncerta održanog 12. novembra 2017. godine na festivalu rane muzike u Herneu, kada je nastupio ansambl Magnifikat Konsort pod upravom Filipa Kejva. Program ovog koncerta pod nazivom pod nazivom „Buntovnik protiv renesanse – vokalna muzika 15. i 16. veka za Đirolama Savonarolu i protiv njega” bio je inspirisan životom i pre svega smrću ovog dominikanskog fratra, a činila su ga dela autora poput Hajnriha Ajzaka, Žoskena de Prea, Vilijama Berda, Orlanda di Lasa i Nikole Gombera.
Đirolamo Savonarola, vatreni kritičar rimske kurije, ali i renesansnih načela, 1498. godine osuđen je na smrt zbog suprotstavljanja papskom establišmentu. Po papinom naređenju, bio je spaljen na Pjaci dela Sinjorija, istom onom mestu gde je četiri godine ranije, u nameri da od Firence stvori „novi Jerusalim" on sam organizovao spaljivanje svega što je smatrao povezanim sa „moralnim slabljenjem" uključujući ogledala, knjige, pesme firentinskih pesnika i renesansne slike autora poput Sandra Botičelija. Dok je iščekivao smaknuće, Savonorola je napisao meditacije na biblijske tekstove, koje su poslužile kao inspiracija za nastanak dela koja ćete slušati u večerašnjoj emisiji.
Među njima je svakako najpoznatija meditacija na 51. Psalm, Mizerere, pod nazivom Infeliks ego, koju je Savonarola napisao 8. maja 1498. godine, nakon strašnog mučenja, kada mu je jedino bila pošteđena desna ruka, kako bi mogao da potpiše prizanje. U stanju očaja, jer duhovna snaga nije mogla da nadomesti fizičku bol koju je trpeo posle dugotrajne torture, monah je napisao ovu ispovest Bogu, moleći za oproštaj i milost. Psalmska meditacija Infeliks ego i prateća, nedovršena Tristicija obsedit me, ubrzo su se proširile Evropom, te su u narednim vekovima poslužile kao predložak brojnim autorima, od Adrijana Vilarta, preko Čiprijana de Rorea, Orlanda di Lasa do Vilijama Berda.
Ipak, u prvim godinama nakon Savonarolinog pogubljenja, reference na ovo delo su bile uglavnom prikrivene. Jedno od prvih dela inspirisanih ovom dirljivom ispovešću je čuveni Mizerere Žoskena de Prea, koji je napisan 1504. godine u Ferari, rodnom gradu ovog dominikanca, čija struktura je odraz strukture meditacije, podražavajući njenu jednostavnost i fraziranje, uključujući refren „Mizerere mei deus" posle svakog stiha, upravo kao što je to i Savonarola učinio u svom tekstu.
Pored meditacije Infeliks ego, tokom svog zatočeništva u Firenci, Savonarola je napisao i komentare na 31. Psalm, In te Domine speravi - U tebe se, Gospode, uzdam, koji je takođe bio čest literarani predložak u delima renesansnih majstora. Na koncertu ansambla Magnifikat Konsort, ovo delo ćete čuti u verziji franko-flamanskog kompozitora Nikole Gombera.
Naspram ovih dela inspirisanih Savonarolinim radovima i mučeništvom, na koncertu su izvedena i ostvarenja Hajrniha Isaka, franko-flamanskog kompozitora koji je sredinom osamdesetih godina 15. veka, na poziv Lorenca Veličanstvenog došao u Firencu, kako bi radio kao pevač u katedrali Santa Marija del Fjore. U narednim godinama, bio je blisko vezan za dvor Medičijevih, komponujući, između ostalog muziku za komad Sveti Jovan i Pavle, za koji je tekst napisao sam Lorenco Mediči, kao i dva moteta povodom smrti vladara Firence 1492. godine. Kada je dve godine kasnije Savonarola, nakon naleta vojske francuskog kralja Šarla VIII, preuzeo vlast u Firenci, proterujući Lorencovog naslednika, Pjera Medičija, Hajnrih Isak je potražio novo nameštenje, stupajući 1496. godine u službu tada najmoćnijeg vladara u Evropi, cara Maksimilijana I.
Urednica emisije: Ivana Neimarević
Коментари