Hronika Trećeg programa

Možete slušati tekstove o najznačajnijim događajima u 2018. godini po izboru kritičara časopisa Artforum. Prvo ćemo emitovati osvrt Helen Moulsvort na rad Dine Loson „Narod”, a potom osvrt Kejtlin Filips na izložbu Sare Lukas pod nazivom „Au Naturel”.

Slika Dine Loson Narod, koja je predstavljena u galeriji „Sikemi Dženkins" u Njujorku, kroz likove trojice crnaca aludira na sporne detalje američke istorije, a posebno je interesantna zlatna proteza koja je stavljena na usta jednom od subjekata na slici. Naime, poznato je da je prvi američki predsednik tokom zrelog doba svog života imao probleme sa zubima i da su proteze koje je nosio bile sačinjene od ljudskih zuba, što je bio običaj među evropskom aristokratijom, dok je u Americi bilo uobičajeno da se ovakva dentalna pomagala prave od drveta. Kako komentariše Helen Moulsvort: „Nije mi palo na pamet tokom ovih proteklih četrdesetak godina da je Vašington izgovorio neku ili sve svoje istine tako što je prislanjao jezik uz zube robova... A šta je sa mogućim potomcima nekoga ko je živeo u Maunt Vernonu (mestu odakle je Vašington naručivao zube)? Šta da mislimo o čoveku na slici Dine Loson koji je odabrao da mu usta drži otvorenim ova proteza? Da bi ga učinila nemim i ranjivim? Da bi ga optočila zlatom, valutnim standardom koji je odavno napušten? Šta možemo misliti o radu Narod čija je izuzetnost učinjena mogućom uz pomoć robova?".

* * *

Izložba Sare Lukas Au Naturel bila je otvorena do 20. januara u njujorškom Novom muzeju. Naziv izložbe je istovetan sa nazivom rada iz 1994. godine, u kojem je Sara Lukas umetnički intervenišući na jeftinom dušeku ukazivala na postkoitualnu potištenost. Inače, mnoga umetnička dela iz devedesetih godina govorila su o razočaranju, ali su nastojala da neprijatnosti izgledaju dinamično i kompleksno. „U radu Au Naturel, požuteli madrac je naslonjen na zid sa otvorima u koje su smeštene dve dinje i kanta (ona) i dve narandže ispod krastavca (on). Duh ove psihoseksualne ikonografije leži u njenoj skarednoj jednostavnosti; seks može biti banalan kao korpa za voće... Kritičarka Kvin Latimer ispravno upoređuje ovo s impulsom Sare Lukas da „trbuhozbori muškost", a postoji i tanka linija između ove vrste feminizma i onog devojke koja je namerila da pobedi dečake u njihovoj ličnoj igri. U svakom slučaju, ona sebe naziva klasičnom perverznjakinjom! Mi ne možemo lako da priznamo tu perverznost kao estetski izbor, ali to je retka korist koju može steći žena koja se bavi umetnošću", piše Kejtlin Filips.

Tekstove, preuzete iz decembarskog broja časopisa Artforum, preveo je s engleskog Vladimir Mates.
Urednica emisije Tanja Mijović.

broj komentara 0 pošalji komentar