Hronika Trećeg programa

Pitanje prava da se poseduje oružje jedno je od važnih političkih pitanja u Sjedinjenim Američkim Državama, oko kojeg se rasprava rasplamsava svaki put kada dođe do novog masovnog incidenta. Polarizacija je sasvim precizna - demokrate žele manje oružja, a republikanci ne žele oštrija ograničenja kada je reč o posedovanju oružja. „Istorijom ovog slučaja" u knjizi Drugi amandman - jedna biografija pozabavio se Majkl Valdman, pisac nekoliko knjiga o važnim temama američke politike, čelnik uglednog Brenan centra pri Pravnoj školi Univerziteta u Njujorku, demokrata iz tima onih koji su sastavljali govore za Bila Klintona dok je ovaj bio predsednik.

Kako komentariše Aleksandra Kostić, Valdmanova knjiga nije neutralan prikaz razvoja događaja, ali jeste pokušaj da se na korektan način prikažu stanovišta i argumenti suprotne strane, a takođe je i istorija okolnosti koje su određivale odnos prema ličnom naoružanju. Valdman u knjizi prati odnos Amerikanaca prema oružju, kako onih koji su bili u poziciji da donose političke odluke, tako i običnih građana. Saznajemo da priča o oružju u Americi počinje sa „milicijama" koje su organizovane čim su prvi doseljenici stigli na novi kontinent, a to su, po ugledu na stari svet, bile oružane snage u kojima moraju da učestvuju svi sposobni muškarci, a služile su za odbranu od spoljašnjih neprijatelja, kao i za očuvanje reda i mira. Nekoliko godina posle donošenja Ustava u SAD je, prema ugledu na englesku, doneta i američka Povelja o pravima, koja se sastojala od deset ustavnih amandmana zamišljenih tako da umire neke zabrinute glasove, pre svega one koji su se bojali da je Ustav dao previše ovlašćenja i moći centralnim vlastima. I tako smo stigli do ključnog motiva Valdmanove knjige i osovine savremenih dilema - drugi od tih deset amandmana govori o milicijama i naoružanju, o onome čime se zagovornici slobodne dostupnosti oružja danas razmahuju.

Urednica emisije Tanja Mijović.