Petar Čajkovski: Evgenije Onjegin

Pred gledaocima je bila obnova postavke Roberta Karsena iz 1997. godine koja je inicijalno napravljena za Metropoliten operu. U naslovnoj ulozi nastupio je Marijuš Kviječenj dok se kao Tatjana predstavila Ana Marija Martinez. Lenskog je pevao tenor Čarls Kastronovo, dok je Olga bila Alisa Kolosova. Orkestrom i horom Lirske opere iz Čikaga rukovodio je argentinski dirigent Aleho Perez u svom debiju na američkom tlu.

Godine 1877. Čajkovski je bio na vrhuncu međunarodne slave, iako još uvek nije napunio 40 godina. Nekoliko godina ranije napisao je svoj Prvi klavirski koncert, Četvrtu simfoniju i Labudovo jezero, te je posle ovih izazova želeo da napiše i operu koja će biti dobro primljena posle više neuspešnih pokušaja.

Pevačica Jelisaveta Lavrovskaja predložila mu je da se okrene Puškinovom „Evgeniju Onjeginu". U pismu koje je Čajkovski uputio svom bratu on kaže: Ova ideja mi se učinila ludom - ali odmah sam krenuo da ponovo čitam Puškina i proveo sam nesanu noć, čiji je rezultat scenario ove predivne opere...

Kompozitor je preskočio prvi deo romana koji se bavi Onjeginovim životom u Sankt Peterburgu i svoje delo je započeo momentom kada se pojavljuje glavna junakinja Tatjana, znajući da će publika moći da popuni praznine, s obzirom na popularnost Puškinovog predloška.

S druge strane, još od vremena Tolstoja, pisci su prezirali opersku verziju Čajkovskog, što je kulminiralo sa uskogrudom kritikom Vladimira Nabokova, inače nesklonog muzici i bez većeg muzičkog talenta, koja je postavila standard da rad kompozitora treba da se posmatra sa prezirom među intelektualcima. Ipak, Asafjev i drugi značajni muzički teoretičari su ukazali na majstorstvo s kojim Čajkovski tretira Puškinov tekst, dopunjuje ga i razvija preciznom manipulacijom muzičkih žanrova i konvencija.

Urednica Ksenija Stevanović