Umetnost interpretacije

Tomas Bičam ovako opisuje svoju programsku odluku vezanu za obeležavanje Sibelijusovog jubileja:

„... Želim da poentiram, da su simfonije, kojih je sedam, samo mali postotak njegovog opusa. U stvari, Sibelijus je napisao izuzetno puno vrlo ugodne, izuzeto atraktivne i po karakteru „lake" muzike. Ne želim ni u jednom trenutku da sugerišem da je napisao nešto trivijalno, čak i čuveni Valse triste ima tragičnu crtu u sebi... U stvari, želim da pokažem ovu stranu Sibelijusa, koju izuzetno cenim i za koju mislim da nije dovoljno poznata javnosti. Jer da je dovoljno poznata, a nije, otkrila bi međunarodnoj javnosti poptuno drugačiju stranu ovog kompozitora, vrlo ljudsku stranu, ljudskiju od one koju možemo da vidimo u njegovim poznim simfonijama. Drugim rečima, u ovim kompozicijama izostaje proces sužavanja i sublimacije, izostaju asketizam i uzdržanost. Možemo reći da Sibelijus u ovim delima pušta sebi na volju. A da pritom uspeva, što mislim da ni jedan drugi moderni kompozitor nije uspeo, da u podjednakoj meri dostigne izuzetnu jednostavnost, direktnu i upečatljivu jednostavnost, što me sve više nagoni da se pitam zašto ovo bogato izvorište popularne muzike nema širu popularnost."

Današnji kritičari smatraju da Bičamovo tumačenje Tapiole pokazuje izuzetan autoritet, emotivnu iskrenost i duboku ljudskost i da spada u najbolja izvođenja ovog dela u Bičamovoj diskografskoj karijeri, kao i da je jedno od najuglednijih u interpretaciji Sibelijusa u celini.

Urednica Ksenija Stevanović.