Majstori baroka

Napuljski kompozitor poznog baroka Frančesko Durante živeo je između 1684. i 1755. godine. Od detinjstva je učio muziku, prvo sa Gaetanom Grekom, kasnije sa Alesandrom Skarlatijem, a nakon toga u Rimu sa Bernardom Paskvinijem i Đuzepom Pitonijem. Durante je i sam postao učitelj i to 1725. na Konzervatorijumu Sant Onofrio u Rimu, gde je nasledio Skarlatija, a potom je 1742. godine zamenio Nikolu Porporu na mestu direktora Konzervatorijuma Santa Marija di Loreto u Napulju. Njegova pedagoška karijera je bila veoma uspešna i važio je za profesora koji se kruto držao pravila, za razliku od Skarlatija koji je u obzir uzimao i ličnost učenika. Duranteovi najpoznatiji učenici su bili Nikolo Jomeli, Đovani Paizijelo, Đovani Batista Pergolezi, Nikolo Pičini i Leonardo Vinči.

Sačuvani opus Frančeska Durantea sastoji se iz dela koja je napisao pošto je došao u Napulj, 1728. godine. Sastoji se većinom od duhovnih kompozicija, što ne čudi budući da je smatran za verovatno najboljeg kompozitora crkvene muzike italijanskog stila svoje generacije. Ipak, Hase je protestovao zbog ovakve kvalifikacije Durantea smatrajući da je mesto najboljeg u žanru rezervisano za Alesandra Skarlatija. Duranteova posvećenost crkvenoj muzici bila je zanimljiva i zbog toga što nije napisao ni jednu operu, čime spada u izuzetak od pravila napolitanske škole u drugoj četvrtini 18. veka. Naime, čak i kompozitori poput Nikole Faga i Ignacija Prote pokušali su da završe jednu operu pre nego što su se posvetili crkvenoj muzici i pedagoškom radu.

Sačuvana dela Frančeska Durantea otkrivaju njegovu kompozitorsku zrelost, te izuzetno maštovitu i progresivnu umetničku ličnost, ne oslanjajući se previše na tradiciju crkvene muzike koju je nasledio i prihvatajući stilske promene tog vremena.

Dvanaest dueta za sopran i kontraalt Frančeska Durantea pisani su u pedagoške svrhe i bili su izuzetno popularni za vreme kompozitorovog života, ali i u 19. veku. Vokalne linije su ekspresivne i zahtevne za izvođača. Kada je komponovao ove duete, Durante je hteo da zadrži didaktičku ulogu, a da izbegne pojednostavljivanje koje bi donelo štetu učenicima. Zbog toga je kao osnovu koristio teme iz kantata Alesandra Skarltija, koje prevodi u svet poznobaroknog izraza. Durante karakterno ne diferencira vokale, već tretira dva glasa kao jedan. Međutim, veliku pažnju posvećuje dramaturgiji dueta u kojoj se vidi njegov raskošni dramski talenat, zbog kojeg ostaje da se pitamo zašto se nije posvetio pisanju opere.

Urednice emisije Sanja Kunjadić i Jelena Damjanović