Opere – Kamij Sen-Sans: Srebrno zvono

Ova fantastična opera u četiri čina, bila je prvo opersko ostvarenje Kamija Sen-Sansa i napisana je na libreto Žila Barbijea i Mišela Karea. Ona predstavlja važnu kariku između Gunoovog Fausta i Ofenbahovih Hofmanovih priča, a vredno je napomenuti da su sve tri napisane na tekstualne predloške istog libretističkog dvojca. Barbije i Kare, su po svemu sudeći, bili vezani za temu junaka koji sa starijim, zlokobnim muškarcem sklapa đavolji pakt.

U Srebnom zvonu, slikar Konrad, ophrvan siromaštvom i manjkom uspeha, pada u groznicu tokom Božića, te se cela radnja dešava u njegovom bunilu. Da li je sanjao košmar ili je stvarno sklopio pakt sa đavolom? - pitanje je koje provejava. Zanimljivost ove opere je i u tome što je ona u pravom smislu te reči fantastična opera, prepuna različitih metemorfoza, sa osobenošću koju nosi glavni ženski lik poveren balerini. Sam lik zlokobnog Doktora Spiridiona je ekstenzija hofmanovskog Doktora Mirakla (Lindorfa, Kopelijusa, Dapertuta). Opera Srebrno zvono komponovana je 1865. godine za Teatar Lirik, ali je njeno pojavljivanje na sceni sprečio isprva bankrot teatra, potom izbijanje Francusko-pruskog rata, te je inscenirana tek 1877. godine. Ipak, nije mogla da se održi na sceni i pored divljenja Bizea i Masnea. Sama muzika je neobično raznovrsna i tečna, dok je lik Fjamete - koji treba da se izvodi uz pomoć plesa i pantomime - predstavljao problem za postavku. Takođe, zaključak da su sva dešavanja u stvari bila plod Konradovog delirijuma doživljavao se kao dramaturški slab. Ipak, i danas, dirigent Fransoa-Gzavije Rot koji je rukovodio izvođenjem iz 2017. godine smatra da je reč o zaboravljenom remek-delu francuske opere XIX veka, koje na pravi način spaja realnost i magiju muzike i pozorišta.

Urednica Ksenija Stevanović