Nauka i savremeni univerzitet – govori Miodrag Jovanović

Na samim počecima svog reformatorskog rada, kada još nije bilo jasne granice između dijalekata i književnog jezika, rečnik je bio najpogodnije sredstvo Vuku Karadžiću da svoje ideje sprovede u delo. Kako što je poznato, Vuk je želeo da narodni jezik u narodnoj književnosti iznese azbukom i ortografijom koja isključivo tom jeziku i odgovara. To što se nije libio da u svoj Rječnik unese i reči koje se smatraju sramotnim, niti je težio eliminisanju stranih reči po svaku cenu, već samo njihovoj harmoniji i usklađenosti sa našim jezikom, izazvalo je brojna osporavanja kako među književnicima i lingvistima tog doba, tako i među sveštenstvom, pri čemu je posebno oštar u svojim kritikama bio Mitropolit Stratimirović.

Međutim, kako zapaža Miodrag Jovanović, Vuk je imao i značajnu podršku – Đura Daničić je isticao da se snaga jednoga naroda ogleda upravo u ovakvom jednom rečniku kao što je Vukov, dok je Aleksandar Belić oduševljeno isticao da je od Vukovih trezvenih razloga zavisila čitava kultura srpskog naroda. Iako je odmah po izlasku 1818. godine Srpski rječnik naišao na žestoka suprotstavljanja u svojoj sredini, u svetu je doživeo značajna priznanja i pohvale:o njemu su pozitivne ocene dali Jakob Grim (koji je preveo srpske narodne pesme i Vukovu Srpsku gramatiku) i Josef Dobrovski, a Ruska akademija mu je uručila srebrnu medalju i novčanu nagradu. Takođe ne teba zaboraviti ni značajnu podršku Jerneja Kopitara, koji se može smatrati maltene koautorom Srpskog rječnika iz 1818. godine, kao ni bitan dorinos Đure Daničića drugom izdanju ovog dela fundamentalnog za celokupu srpsku kulturu.

Urednica ciklusa Tanja Mijović.