Aleksandar Milosavljević: Pozorišne aktuelnosti

MESS je podelio sudbinu ratom zahvaćene Bosne i Hercegovine, te je prinudno i, srećom, privremeno, nestao sa regionalne mape pozorišnih festivala, da bi ga u mirnodopskim uslovima obnovila grupa mladih sarajevskih entuzijasta, ali sada kao internacionalnu manifestaciju koja daleko nadilazi regionalne okvire, a na kojoj imaju mogućnost učešća i predstave iz inostranstva, dakle, produkcije koje mogu da imaju i edukativni karakter u kontekstu ratom i nemaštinom osujećene i osiromašene sarajevske teatarske stvarnosti. Predstave izvedena na 58. izdanju MESS-a birao je selektorski tim, pri čemu su izbor iz evropske produkcije načinili Nenad Kreševljaković, direktor MESS-a, reditelji Dino Mustafić i Selma Spahić, te producent Đorđo Ursini Uršić, dok je za odabir iz bosanskohercegovačke produkcije sačinio pozorišni kritičar Aleksandar Milosavljević. O predstavama koje su nastale u Bosni i Hercegovini, pa i o Šekspirovom Kralju Liru sarajevskog Narodnog pozorišta, te o predstavi Welcome nezavisne trupe „Kontakt" iz Sarajeva, već je bilo reči u ovoj emisiji, te se autor osvće na komad Otvoreni za sve u produkciji DorkiPark-a iz Nemačke i delo Deveta koje je nastalo u slovenačkom teatru Via Negativa.

Argentinka Konstanca Makras, autorka predstave Otvoreni za sve, već je i svojim poreklom na izvestan način bila predodređena za temu kojom se bavila, a ona se odnosi na osujećenost manjinskih grupa u savremenom svetu. Predstava se tiče sudbine Roma, premda ne samo njih, u stvarnosti koja, bremenita stereotipima, predstavnike ovog naroda tretira kroz pojednostavljen sistem predrasuda. Stvarajući šarenolik, razigran i raspevan dramsko-plesni kolaž, svojevrsni pačvork sastavljen od raznovrsnih scenskih elemanata (dramskih, plesnih i muzičkih scena), rediteljka omogućava akterima da teatarskim sredstvima artikulišu ne samo vlastitu životnu, ljudsku muku, nego i da profesionalno potvrde svoj umetnički habitus, svoju izuzetnu artističku zrelost, a u izvesnim slučajevima i superiornost.

Kao osnova za predstavu Deveta reditelju Bojanu Jablanovecu je poslužila Deveta simfonija Ludviga van Betovena, kao jedan od najreprezentativnijih dokaza superiornosti naše civilizacije na planu umetnosti. Kroz ovo delo autor nastoji da sagleda naličje gotovo svih civilizacijskih dostignuća, provodeći nas kroz moćnu Betovenovu muziku i koristeći sve potencijale multimedijalnog teatra: video-projekcije, atraktivno scensko svetlo i, naročito, potenciometar za pojačavanje zvuka. Jablanovec je razvio svoju teatarsku priču u kojoj čovek kao inicijator civilizacijskih tekovina dospeva u drugi plan, dok će se u prvom pojaviti konji, koje reditelj prepoznaje kao prvorazredne žrtve te iste civilizacije, piše Aleksandar Milosavljević.

Urednica emisije Tanja Mijović.