Saverio Merkadante: Bravo

Opera Bravo, jedno od najvažnijih dela iz zrelog svtaralačkog perioda Merkadantea, napisana je na libreto Gaetana Rosija i Marka Marčela, baziranog na komadu Venecijanka Ogista Anise-Buržoaa, u kojoj su pak iskorišćeni motivi iz romana Bravo Džejmsa Fenimora Kupera. Premijera je upriličena 8. marta 1839. godine u milanskoj Skali, a potom je često izvođena u širom Italije i Evrope.

Ovo je i jedna od muzički najinteresantnijih opera Saverija Merkadantea. Muzička struktura pokazuje pokušaj da se spoje različiti elementi italijanske opere ranog XIX veka kako bi se dobio spojeniji i prokomponovani muzičko-dramski tok. Uspeh koji je doživela u Skali sigurno je imao uticaja i na mladog Verdija, a on je možda najjasniji iz poređenja lika Sparafičilea iz Rigoleta sa naslovnim likom Merkadanteove opere. U ovom delu takođe srećemo relativno smanjen broj solo arija spram brojnih dueta i ansambala. Pored toga imamo i duete za dva soprana, odnosno za dva tenora koji poseduju kako izuzetnu kantilenu, tako i dramski sukob. Merkadante je bio darovit melodičar i vrlo precizan kompozitor koji je tražio od izvođača da se pridržavaju partiture, kako se ne bi gubilo na dramskom ritmu i efektima.

Opera se dešava u Veneciji tokom XVI veka. Naslovni junak, Bravo, je čovek kojeg muče gresi prošlosti jer je davno u nastupu ljubomore ubio svoju ženu. Optužen, nepravedno doduše, da je napravio zaveru protiv Venecijanske republike, postaje pod prinudom plaćeni ubica Veća desetorice. Za to vreme, njegov otac je zatočen kako bi se osigurala njegova lojalnost. Drugi junaci su - Pizani mladi čovek proteran iz Đenove koji traži svoju voljenu za koju veruje da se skriva u Veneciji; tu je Pizanijeva voljena Violeta, koju Bravo skriva i štiti od sveta, od kako ju je spasio od pokušaja otmice; tu je i misteriozna Teodora, bogata strankinja koja živi u Veneciji, za koju se ispostavlja da je Violetina majka, ali i Bravova žena, koju ipak nije ubio kako je mislio.

Urednica Ksenija Stevanović