Aleksandar Milosavljević: Pozorišne aktuelnosti

Krajem septembra u Beogradu je preminuo još jedan od velikana našeg glumišta, Predrag Ejdus. U ovom eseju Aleksandar Milosavljević opisuje Ejdusov nastup u teatru „Joakim Vujić" u Kragujevcu 2005. godine, kada je naš glumac odigrao Joakimov monolog iz drame Vide Ognjenović Kako zasmejati gospodara?, a upravo je to bila centralna tačka svečanosti kojom je obeležena godišnjica donošenja Sretenjskog ustava.

Ejdus se na sceni pojavio u povijenom stavu, „njegova ispružena desna ruka koja istovremeno sugeriše i servilnost klanjanja pred vlastodršcem (Milošem Obrenovićem), stav ubogog prosjaka, danak su koji se ima platiti konvenciji - jer upravo je u toj pozi predstavljen i sam Vujić na spomeniku ispred kragujevačkog pozorišta koje nosi njegovo ime; ali je to i model za odlivke statuete koju ovaj teatar daruje nagrađenima. Ove konvencije Ejdusa ne ograničavaju, ne smetaju mu. Koriste mu kao fina osnova, poput maske koja mu pomaže da oblikuje ulogu Šajloka u Mletačkom trgovcu, predstavi Jugoslovenskog dramskog, ili monokl i cigara koje koristi tumačeći lik starog Glembaja na sceni Srpskog narodnog pozorišta... Ejdusov glas, impostiran na način koji sugeriše scensku stilizaciju (pomak od realnosti i svakodnevice publike), podrhtava, kao što drhturi vojnik koji hodi po minskom polju. Jer to se glumac, budući „otac serpskog teatra", obraća silniku varljive naravi, spremnom da se u jedan mah nasmeje, da bi već sledećeg časa prasnuo i najgrđim psovkama zasuo glumce, sluteći u njihovoj igri aluziju koja njima, nevoljnicima s improvizovane pozornice, ni na kraj pameti nije bila... S druge strane, ovako postavljen lik Joakima mora da bude brz, i to ponajpre u govoru, ali i na planu sredstava kojima, uprkos statičnosti fizičke pozicije, nagoveštava vibracije koje mu neprestano struje telom. Jasno je i da kroz precizno određene i minuciozno pozicionirane pauze (nikako preduge) u govornoj radnji, njegov Joakim mora da sačeka reakcije gledališta da bi u trenu promenio sadržaj scene, ali i izmenio ton glasa, ujedno pravdajući i hitrinu s kojom mu valja smisliti objašnjenje kojim će relativizovati ono zbog čega je Gospodar eventualno nezadovoljan. Sve ovo Ejdus postiže savršeno precizno, u vlastitom rediteljskom konceptu, na prigodnoj priredbi, ali bez naznaka da je po sredi glumačka improvizacija, siguran kao da nije prošlo onoliko godina od kada je, upravo u rediteljskoj postavci same spisateljice, igrao Joakima u predstavi Kako zasmejati gospodara na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu. Odmeren, ali sav u unutrašnjim, diskretnim treptajima koji menjaju ton njegovog glasa i kao blaga struja potresaju njegovu figuru, Ejdus je ovu scenu odigrao ne samo sugerišući Miloševo prisustvo, nego podjednako i odsutne članove Joakimove teatarske trupe", piše Milosavljević.

Urednica emisije Tanja Mijović.