Muzika 20. veka – Fernando Lopes Grasa

Fernando Lopes Grasa, portugalski kompozitor i dirigent, živeo je od 1906. do 1994. godine. Pohađao je konzervatorijum u Lisabonu, gde su mu klavir, kompoziciju i muzikologiju predavali istaknuti profesori tog vremena, a paralelno je slušao predavanja istorije umetnosti na Univerzitetu u Lisabonu. Publiku na njegovim prvim koncertima, činili su studenti konzervatorijuma. Tridesetih godina počeo je da piše prva ozbiljnija instrumentalna dela u kojima se ogledao uticaj Šenberga i Hindemita, dok su vokalna dela demonstrirala snažan osećaj za portugalsku prozodiju stečenu kroz dodir sa savremenim pesnicima.

Godine 1937. Grasa odlazi u Pariz, na studije muzikologije na Sorboni. Tada je po porudžbini centra za kulturu napisao balet Groznica vremena i počeo da radi prve harmonizacije tradicionalnih portugalskih pesama. Okrenuo se nacionalnom stilu koji se odlikovao asimilacijom harmonskih, melodijskih i ritmičkih koponenti tradicionalne muzike. Ovakav primer je druga klavirska sonata gde su reference iz tradicionalne muzike kombinovane sa proširenom harmonijom i bogatim perkusivnim ritmom koji je direktan uticaj Bartoka, De Falje i Kešlena. Grasa je naredne godine posvetio pisanju o muzici i organizovanju muzičkog života, da bi početkom četrdesetih osnovao organizaciju posvećenu izučavanju muzike 20. veka. Bio je protivnik Salazarovog režima i pisao politički angažovane pesme poznate kao Canções heróicas (Kansones eroikas). Pedesetih je pisao pretežno dela za klavir, a šezdesetih je usvojio princip eksperimentalne muzike, u kojoj koristi oslobođene harmonske veze između intervala i piše kraće, sažetije forme. U to vreme nastao je i Kamerni koncert koji je poručio Mstislav Rostropovič i premijerno ga izveo u Moskvi, dok je Gudački kvartet broj 1, 1965. godine dobio nagradu Princa Renijea Trećeg. Dela nastala sedamdesetih godina, markiraju period povratka neoklasičnim osnovama uz mnogo inventivniju upotrebu instrumenata i intrumentalnih grupa. Jasna i koncizna struktura delova forme podržava neomodalni harmonski jezik.

Urednica Sanja Kunjadić