Aleksandar Milosavljević: Pozorišne aktuelnosti

Oliver Frljić od samog početka predstave Šest lica traži pisca daje gledaocima do znanja da se nalaze na probi novog komada koji se prprema u zagrebačkom „Kerempuhu". Kao što je poznato iz Pirandelove komedije, šest likova pokušava da nađe pisca drame u kojoj će oni biti otelovljeni na pozornici. U kolopletu osmišljenih karaktera i sukoba, Frljić prepliće nekoliko igara: na jednoj strani je igra koja se uspostavlja između dve epohe - Pirandelove i naše, dva vremena u kojima reditelj prepoznaje sličnosti i između kojih uspostavlja paralele, a na drugoj je igra teatra u teatru koju Frljić, kao i u svojoj nemačkoj predstavi Gorki - Alternativa za Nemačku, koristi da bi nas istovremeno pažljivo uvlačio u priču, kao i da bi nam omogućio uspostavljanje gotovo brehtovske distance koja gledaoce ipak ne ostavlja u pasivnom stanju. Reč je o predstavi koja nemilosrdno napada konformizam savremenog čoveka, ali i nesposobnost demokratije da se adekvatno suoči sa onim što je očigledno iznutra izjeda - razgoropađena radikalna desnica, koja ne samo da nagriza njenu supstancu nego teži i da je potpuno ukine, komentariše Aleksandar Milosavljević.

* * *

Teatar „NO99", prvo estonsko pozorište koje se pojavilo na BITEF-u, predstavio je svoju produkciju NO43 Prljavština - delo fascinatno po energiji svojih aktera i scenskim slikama koje autori i glumci generišu u krajnje svedenoj atmosferi i uz pomoć oskudnih pozorišnih sredstava. Međutim, predstavi nedostaje inventivnost na planu dramaturških pa i rediteljskih rešenja; naime, ovo delo je scenski prikaz svojevrsnog putovanja kroz povest čovečanstva - od apsolutnog odsustva sposobnosti komuniciranja između ljudi, preko buđenja seksualnosti, rađanja rituala, konstituisanja religiozne svesti koja neće pospešiti sistem komuniciranja (ni između ljudi, a ni između čoveka i Boga, ili čoveka i sveta), do apokaliptičnog završetka u kojem neće biti ničeg zastrašujućeg, budući da se ljudskost pretapa u animalno i nastavlja da egzistira ali na drugačiji način. Ipak, dobro je i na festivalu kakav je BITEF, demonstrirati poznatu istinu da svaki naraštaj ima pravo da otkriva i ono što je već otkriveno, jer u to postignuće ulaže svoju nevinost (katkad i naivnost), ali i vlastiti senzibilitet i pogled na svet, što njihovom otkriću obezbeđuje istinsku autentičnost, ocenjuje Milosavljević, a takođe nije loše ni da gledaoci, posebno mlađi, dobiju priliku da vide i predstave kao što je ova, te da u eri raznovrsnih formi sofisticiranog pozorišta, neretko opterećenog tehnologijom, steknu iskustvo i sa fizičkim teatrom.

Urednica emisije Tanja Mijović.