Razum i osećajnost

Gebel je rođen kraj današnjeg Vroclava 1787. godine, ali je kao i veliki broj njegovih šleskih sunarodnika, muzičko obrazovanje sticao u Beču, učeći sa Opatom Voglerom i Johanom Albrehtsbergerom. U Beču je radio kao muzički direktor Teatra u Leopoldštadu, pre nego što je 1816. godine otišao najpre za Lavov, a godinu dana kasnije i Moskvu, u kojoj je ostao do svoje smrti 1843. godine. U Moskvi se izdražvao dajući privatne časove klavira i kompozicije, a među njegovim učenicima bili su mladi filozofi i pisci poput Nikolaja Stankeviča i Nikolaja Ogareva, kao i niz ličnosti koje će obeležiti muzički život Rusije, poput muzičkog kritičara Nikolaja Melgunova i pijaniste Aleksandra Viluana, učitelja mladog Antona Rubinštajna.

Franc Ksaver Gebel je uživao veliki ugled u Moskvi, o čemu svedoči i tekst anonimnog saradnika časopisa Algemajne muzikališe cajtung, objavljen kao In memoriam 1843. godine. U njemu se navodi da je Gebel „bio obožavan i uvažen kompozitor i pijanista... neumoran u svojim nastojanjima da unapredi muzički ukus". U tekstu se pronalazi i podatak da je Gebel držao časove za deset rubalja „u najboljim domovima" i da je bio visoko cenjen „kao majstor svoje umetnosti", kao i da su u njegovoj kući bile održavane koncertne večeri, verovatno prvi kamerni koncerti organizovani u Moskvi. Tada su publici bila predstavljena dela Betovena, ali i kvarteti i kvinteti samog Gebela, koji su ostavili snažan utisak na savremenike, među kojima je bio i Mihail Glinka.

Danas je ime Franca Ksavera Gebela malo poznato u Rusiji, ali i u Evropi. Njegov biograf Ernst Štekel pronašao je podatak da je Gebel komponova tri gudačka kvarteta, iako su do sada pronađene pariture samo dva dela - Kvarteta u De duru, koji je objavio izdavač Peters u Lajpciju 1818. godine i Kvartet u Es duru, objavljen u Moskvi 1840. godine.

Urednica emisije: Ivana Neimarević