Petar Bojanić: Rat kao filozofska stvar

Petar Bojanić u tekstu ističe da je pitanje zašto je ‘Veliki rat' - ‘Veliki' povezao s neverovatnim entuzijazmom iznalaženja opravdanja nasilja i sile koje se desilo prvih godina Prvog svetskog rata. Rat je bio veliki ili je postao vrlo velik zato što su se veoma brzo našli odlični argumenti za njegovo prihvatanje, zato što je proslavljen i utemeljen u različitim tradicijama, kulturama i nacijama toga vremena, te zato što je postojao opšti konsenzus kod protivnika i neprijatelja oko prava na rat i na svrsishodnost upotrebe sile.

Bojanićeva namera nije da u svojoj studiji objasni zašto su konflikt, nasilje, antagonizam ili rat veoma važni za utemeljenje institucije filozofije kao takve, niti to zašto upravo filozofi ili filozofija upravljaju argumentacijom ili konstruišu argumentaciju u prilog ratu i opravdavaju pribegavanje sili (jednom reči rađaju rat). Ovo poslednje, naglašava autor, često je sasvim trivijalno razumevano jer je verovatno relativno lako pokazati da „filozofi oduvek nastoje da utiču na vođe i suverene i njima upravljaju, da nastoje popravljati svet i realnost, da pokušavaju realizovati svoje ideale i ideje, i sve to s nestrpljenjem i užurbanošću (rat uvek podrazumeva najbržu moguću intervenciju i konkretizaciju u stvarnosti)". Naime, Bojanić nastoji da navede nekoliko preliminarnih propozicija koje bi mogle uverljivo sugerisati da su različiti filozofi onoga vremena de facto odgovorni za dimenziju koju je ‘Rat' zadobio, za ono ‘Veliki' u sintagmi ‘Veliki rat'.

Urednica Olivera Nušić.