Imaginarni pejzaži

Živi set Svetlane Maraš bio je deo projekta SLEEP48 koji su osmislili Šu Lia Čeang i Metju Fuler, a bavio se fenomenom sna koji poseduje različite fiziološke i kulturalne ekspresije u raznim istorijskim epohama i kulturama. Kustoski tim kao inspiraciju za ovu seriju koncerata koristio je ideju ruskog avangardnog arhitekte i slikara Konstantina Meljnikova, koji je 1929. godine za konkurs „Zeleni grad" koji je trebalo da postavi osnove proleterskog grada budućnosti, osmislio zgradu za zajedničko spavanje i odmor radnika. On je želeo da zameni svakodnevnu i po njemu ometajuću buku sa „organizovanim zvukom", a te koncerte je nazivao „Sonatama sna".

Svetlana Maraš je pristupila ovoj tematici kroz razumevanje dihotomije između spoljašnje nepomičnosti stanja sna i pokrenutosti unutrašnjih, nesvesnih procesa koji se istovremeno dešavaju. U konkrektnoj tehničkoj realizaciji koncept se ogledao u korišćenju magnetofonskih traka, odnosno tejp lupova, u trajanju od nekoliko sekundi. Trake su predstavnici „sećanja", opipljivi objekt čuvanja zvuka, koji nosi sa sobom neželjene mikroartefakte kao što su šum, zvučne nesavršenosti i drugo. U samom živom izvođenju Svetlana Maraš je kombinovala svoj postojeći kompjuterski set-ap sa trakama, kako bi u realnom vremenu manipulisala zvukom na najrazličitije načine kako bi ostvarila set u ukupnom trajanju od devedeset minuta koji ćete večeras čuti. Autorka koristi tablet, računare sa interfejsom koji sama dizajnira kako bi virutozno kombinovala zvučni materijal nalik sviranju akustičnih instrumenata, ne u smislu zvučnosti već u smislu načina korišćenja uređaja, odnosno instrumenta. Tokom performansa publika je mogla da se odmara, čak i spava, na krevetima instaliranim u prostoru. Ovakav način slušanja postaje sve češća praksa poslednjih godina - neka vrsta zajedničkog čina slušanja, koji se opet obraća individualizovanim pojedincima.

Urednica Ksenija Stevanović