Avital Ronel: Problem gluposti

Avital Ronel je američka filozofkinja, trenutno jedna od najzanimljivijih figura na svetskoj filozofskoj sceni. „Problem gluposti", poglavlje njene knjige „Glupost" (Stupidity) iz 2002. godine, prvi je njen tekst preveden na srpski jezik.

Briljantna studentkinja Žaka Deride, Avital Ronel je, pod uticajem velikog francuskog filozofa, krčila nove dekonstruktivne puteve i od naizgled marginalnih filozofskih motiva stvarila samosvojne filozofske svetove. Knjigom „Glupost" stekla je svetsku slavu.

Glupost, naime, nije puka psihološka kategorija, već sklop konvergentnih i divergentnih sila, najčešće društvena konstrukcija, kalup u odnosu na koji se samerava društveni život, a da sam kalup, zapravo, često ostaje nedotaknut filozofskim ispitivanjem. Zbog toga su perspektive koje Ronel otvara istovremeno i zapanjujuće i komične - jer humor uvek ide u pod ruku s glupošću, kao njena senka (osim kad s glupošću pod ruku ne ide užas). Utoliko se Ronel ne libi humornih i ironičnih izleta u jednom krajnje ozbiljnom i savesno napisanom filozofskom tekstu. Redovi posvećeni Žan-Žaku Rusou, jednom od nesumnjivo pametnijih ljudi što ih je čovečanstvo iznedrilo, urnebesni su i neodoljivo privlačni. Žali se, naime, Ruso u svojim „Ispovestima" na sopstvenu pamet, odnosno glupost, misli za sebe da je spor, da ne uspeva brzo da misli, da ne hvata značenja u letu - što bi, inače, bila svojstva inteligencije - da bi svoje nezadovoljstvo sobom preneo i na sopstveni rukopis koji, po njemu, odaje njegovu intelektualnu neokretnost (dakle glupost). Sputan nelagodom pred ljudima, Ruso ne uspeva da prođe banalne testove dok traži posao, a Ronel, s puno takta, duhovitosti i osećaja za paradoks, analizira upravo taj zaplet u kojem genijalan čovek, barem u jednom periodu svog života, veruje da nije preterano pametan (u kojem ubeđenju ga radosno podržava i njegova nepametna okolina).

Pojavljuju se u tekstu Adorno i Horkhajmer (koji, po mišljenju autorke, ne obraćaju dovoljno pažnje na fenomen gluposti), neizbežni Hajdeger (koji će, verovatno i na sopstveno iznenađenje, svoju nacističku epizodu nazvati glupošću (Dummheit)), tu je i prelet antičkih motiva (stari su Atinjani skromno verovali da su, osim njih, svi ostali prilično glupi), razlikovanje „srećne gluposti" i „obične gluposti", te još čitav niz uzbudljivih motiva koji se razvijaju vođeni dinamičnim i gipkim jezikom.

Tekst Avital Ronel, u lepom prevodu Nebojše Marića, čista je filozofska poslastica.

Urednik Nemanja Mitrović
Čita Aleksandar Božović