Razum i osećajnost – Muzika Franca Kromera

U emisiji predstavljamo Simfoniju broj 4 u ge molu Franca Kromera u interpretaciji Orkestra italijanske Švajcarske pod upravom Hauarda Grifitsa.

Kromer je, pored Adalberta Giroveca, bio jedan od najuticajnijih kompozitora češkog porekla u Beču na prelazu iz XVIII u XIX vek. Rođen 1759. u Kamenicama, Kromer se 1785. godine preselio u Beč, gde je, sa određenim prekidima, gradio karijeru. Tako je početkom poslednje decenije XVIII veka bio angažovan kao kapelmajstor u katedrali u Pečuju, a 1815. i 1816. godine putovao je, u službi cara Franca I, u Pariz, Padovu, Veronu, Milano i Veneciju. Godine 1818. nasledio je Leopolda Antona Koželuha kao poslednji upravnik kamerne muzike pri Habzburškom dvoru.

Napisavši preko 300 dela, Kromer je komponovao u skoro svim aktuelnim žanrovima, izuzimajući operu, lid i klavirska dela. Uz Hajdna, bio je poštovan kao vodeći kompozitor gudačkog kvarteta, žanra koji je u velikoj meri definisao bečki ideal slušanja i negovanja muzike. U skladu sa modom tog doba, pisao je i u takozvanom žanru „harmonimuzik", koji su redovno izvodili duvački ansambli na evropskim aristokratskim dvorovima.

Kada je reč o simfonijama, za sobom je ostavio deset ostvarenja, od kojih je osam ostalo sačuvano do danas. Dok su u ranim delima jaki uticaji Mocarta i Hajdna, u poznijim delima se prepoznaje retorika Ludviga van Betovena. Kao i brojni kompozitori tog doba, Kromer je akcenat stavljao pre na dekorativni, nego na razvojni karakter motivskog rada. Masivnost zvuka potiče pre svega od brojnih odseka u unisonu, dok pravo osveženje u ovim partiturama, donosi inventivno korišćenje duvačkih instrumenata.

Urednica emisije: Ivana Neimarević



broj komentara 0 pošalji komentar