Nova diskografija

Ovo je Nelsonsovo drugo diskografsko ostvarenje sa Gevandhaus orkestrom iz Lajpciga, čiji je šef-dirigent postao prošle godine, nakon snimka Simfonije broj 3 u de molu i to u redakturi iz 1888/89. godine, uz koju je tada izveo i uvertiru za operu Tanhojzer Riharda Vagnera. Ovu tradiciju povezivanja muzike Vagnera i Bruknera, letonski dirigent nastavlja i na svom novom izdanju, sada „uparujući" preludijum za prvi čin opere Loengrin i Četvrtu simfoniju u Es duru, poznatu kao Romantična.

Gevandhaus orkestar je jedan od najcenjenijih svetskih ansambala, koji sa posebnim žarom interpretira dela nemačkih autora, pre svega Baha i Bruknera, što je primetio i Andris Nelsons kada je rekao da je to „jedan od najboljih orekestara na svetu, a opet tako skroman, i koji iskazuje ogromno razumevanje i neverovatnu duhovnost kada izvodi Bruknerova dela". Kvalitet snimka koji je objavio Dojče gramofon je besprekoran i dodatno doprinosi jasnoći tekstura, koju je Nelsons potencirao u svojoj interpretaciji. Kao i kod snimka Treće simfonije, dirigent opet bira precizna tempa, i što je još važnije, prodire suštinski u karakter i duhovni aspekt ovog dela. Sa druge strane, ispred sebe ima ansambl koji savršeno razume Bruknerovu muziku, u kojem gudači imaju svetao i jasan ton, a snažan i blistav korpus duvačkih instrumenata svojim nastupom unose u ovu partituru svežinu i veliki entuzijazam. Kritika je ovaj snimak ispratila sa podjednako pozitivnim ocenama kao i Nelsonsov prethodni album, pitajući se da li je možda pred nama prvi veliki ciklus Bruknerovih simfonija posle Karajanovog?

Urednica emisije: Ivana Neimarević