Hronika Trećeg programa

Pročitaćemo osvrt Dejana Petrovića na filmove Žofije Silađi „Jedan dan” i Nebojše Slijepčevića „Srbenka”, prikazane na 24. Sarajevo Film Festivalu, a potom tekst Sanje Veselinović „Pesnički glas nepristajanja” napisan povodom knjige poezije Stevana Bradića „Na zemlji”.

Mađarske rediteljka Žofija Silađi u središte pažnje svog novog filma Jedan dan postavlja probleme žena u savremenom društvu. Protagonistkinja je uzorna i posvećena sredovečna žena u mađarskoj prestonici, nastavnica i majka troje dece, čija svakodnevica biva uzdrmana kontroverznim odnosom njenog muža sa koleginicom. U situaciji u kojoj sve što bude učinjeno vodi neminovnosti, kao u antičkim tragedijama, težište se prebacuje na psihičko stanje glavne junakinje, na njenu rastrzanost, gnev, tugu, otpor, suočavanje sa sveopštim gubitkom tla pod nogama, sve do finalne pomirenosti i prihvatanja saznanja da marljivo obavljanje svih podrazumevanih „ženskih" obaveza ne dovodi nužno do poželjnog ishoda i žuđene sreće.

Dokumentarno ostvarenje Nebojše Slijepčevića Srbenka, prikazano u programu „Suočavanje s prošlošću", osvojilo je „Srce Sarajeva", glavnu nagradu 24. Sarajevo Film Festivala, i to po oceni i kritike i publike. Kako nas obaveštava Dejan Petrović, kao prijatelj pozorišnog reditelja Olivera Frljića, Slijepčević je pre nekoliko godina imao pristup njegovim probama za novu predstavu koja tematizuje tragičan slučaj ubistva dvanaestogodišnje devojčice Aleksandre Zec u ratnom Zagrebu potkraj 1991. i svojom kamerom je zabeležio zbivanja na sceni i okolo nje. U razgovorima sa devojčicama prisutnim na probama, autor neočekivano otkriva traumatsku reakciju na naizgled rutinska pitanja kao što je ono o dečjoj nacionalnosti.

* * *

Knjiga pesama Stevana Bradića Na zemlji, objavljena prošle godine u izdanju Trećeg Trga iz Boegrada, predstavlja jasan i razumljiv poziv na ozbiljno preispitivanje temelja na kojima je izgrađena naša čulna stvarnost, ali i jezik, odnosno pesnički jezik, kojim se o takvoj stvarnosti govori. Kako zapaža Sanja Veselinović: „čulnost je organizovana u strukture koje se zatim objedinjuju u sistem, a koji je, jezikom savremenog francuskog filosofa Žaka Ransijera, nazvan režimom čulnosti. Iako se Bradić, prateći Ransijerovu misao, teorijski podrobno bavio ovim problemom u filosofiji i književnosti, ovoga puta on nastoji da isključivo stihovima prikaže poziciju savremenog čoveka u režimu čulnosti, gde činjenice čulnog opažanja istovremeno ukazuju na postojanje nečega zajedničkog, ali i na podelu koja određuje pozicije unutar zajednice". Zbirka je podeljena na tri dela: „Kvart", „Dunav", i „Nepristajanje", a postojanost u struktuiranju ovog pesničkog dela ukazuje na specifičan tok poetske misli koji od početka do kraja deluje prirodno i konzistentno. Zbirka pesama Na zemlji vraća svest na pojedinca koji je raspet između prirode i surogata stvarnosti koju je sam stvorio, i koji, kako Bradić veruje, može da bude nešto više od jednog zupčanika među mnogima u velikom, nevidljivom stroju.

Urednica emisije Tanja Mijović.

broj komentara 0 pošalji komentar
Hronika Hronika

Autor:
Tanja Mijović

Kao kulturno-informativani nedeljnik Trećeg programa, HRONIKA svakog ponedeljka donosi osvrte i prikaze aktuelnih pojava i dešavanja u umetnosti i nauci. [ detaljnije ]