Hronika Trećeg programa

Filmovi Matea Garonea „Dogman" i Mariosa Piperidesa „Krijumčareći Hendriksa", prikazani na 24. Sarajevo Film Festivalu koji je održan od 10. do 17. avgusta, za kljiučni motiv imaju prijateljstvo.

Jedan od predstavnika mejnstrima italijanske kinematografije srednje generacije, Mateo Garone, u filmu Dogman se vraća poznatom prigradskom miljeu uvodeći nas u stripovski manihejsku stvarnost lokalnog kvarta i usmeravajući pažnju na skromne egzistencije dvojice po svemu različitih, ali ipak najboljih prijatelja. Po oceni Dejana Petrovića, Marčelo Fonte i Eduardo Peše kao potpuni antipodi briljiraju u glavnim rolama, a Garone se posle kraće pauze vraća u svoju pravu formu i na svoj prepoznatljivi autorski rukopis.

U ostvarenju Krijumčareći Hendriksa kiparskog autora Mariosa Piperidesa posmatramo zgode i nezgode sredovečnog Janisa, koji je ušao u seriju pehova i malera, od kojih će presudni biti bekstvo njegovog psa Hendriksa na turski deo ostrva. Film uspešno balansira između oveštalih stereotipa, relativizuje navodno trajno ukorenjenu omrazu između Grka i Turaka i otkriva potpuni apsurd lokalne situacije kroz hipertrofirane doživljaje simpatičnih gubitnika.

* * *

Program kratkog i srednjemetražnog filma Mladi duh Evrope priredio je britanski filmski kritičar Nil Jang, koji potpisuje i izbor filmova za program Paralele i sudari Festivala evropskog filma na Paliću koji je održan u julu. Kako nas obaveštava Ivana Kronja, ovaj program je bio veoma radikalan u odbijanju produkcijskih klasifikacija - uključivao je umetnički ambiciozne muzičke video radove i filmske eksperimente, dokumentarce, kompjutersku animaciju i digitalni (post)film.

U tekstu će biti više reči o filmovima: Braguino Klementa Kogitorea (Francuska, 2017), Unutarnji prolaznik Bena Pointekera (Austrija 2017), Prelazi Aurela Ferijea (Švajcarska, 2017), Teritorija koji potpisuje duo D Blejz - Džonatan i Gijom Alrik (Francuska 2017) i Kuće koje smo bili Arijane Lodezerto (Italija 2018).

* * *

U Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda od 19. do 29. avgusta izložena je video i ambijentalna instalacija Igora Bošnjaka Eutopija. Umetnička praksa Igora Bošnjaka (rođenog 1981), vizuelnog umetnika iz Trebinja, zasniva se na istraživanju društvenih problema i njihovim tempiranim kritičkim opcijama, a u Beogradu se Bošnjak predstavlja intermedijskim i interaktivnim projektom EUtopia (nastalim 2015/16. godine) koji je tokom protekle dve godine imao premijere u Dubrovniku, Marseju, Trebinju i Novom Sadu.

Migracije, osetljivo pitanje za Evropu u 21. veku, Bošnjak konceptualizuje u vizuelno-asocijativnim projekcijama našeg kontinenta, čija fleksibilna fizička promenljivost u ovom radu referiše na pitanja politike i ideologije, granica i identiteta, građanstva i humanosti, države i društva, rasa i klasa, kulture, umetnosti i slobode, piše Ljiljana Ćinkul.

Urednica emisije Tanja Mijović.