Muzej zvuka

Kompozicije Roberta Parsonsa.

Ime Roberta Parsonsa prvi put se pominje 1561. godine, zapisano je u računima Ričarda Bauera, horovođe dečjeg hora u Kraljevskoj kapeli, iz čega se može zaključiti da je ovaj umetnik bio dvorski muzičar i pre njegovog zvaničnog imenovanja za člana Kraljevske kapele 1563. godine. Pretpostavlja se da je Parsons rođen oko 1535. godine. Neobične okolnosti, vezanje za njegovu smrt 1571. godine, zabeležene su u registrima Kraljevske kapele: „Robert Parsons udavio se 25. januara u nabujaloj reci Njuark na Trentu, a zamenio ga je (u kapeli) gospodin Vilijam Berd".

Parsons je živeo u najburnijim godinama 16. veka u Engleskoj, u vreme kada su religijski sukobi, uzrokovani Reformacijom, pretili da razore tamošnje društvo. Dominacija protestantske doktrine tokom vladavine Henrija VIII i njegovog naslednika Edvarda VI uskoro je bila zamenjena agresivnim povratkom na katoličanstvo, stupanjem Henrijeve ćerke Marije I na vlast. Posle Marijine smrti 1558. godine, ustoličenjem Elizabete I kao neprikosnovene vladarke, reformacija u Engleskoj je nastavljena, ali sada u manje radikalnom vidu nego tokom kratke vladavine njenog brata Edvarda. Tako se i u opusu Roberta Parsonsa, koji je stvarao upravo tokom ovih turbulentnih decenija, može pronaći devet kompozicija na latinskom, dve službe na engleskom, dve himne na engleskom kao i manji broj svetovnih kompozicija i instrumentalnih komada. Parsonsovo najranije delo je po svemu sudeći Magnifikat, koji se naslanja na tradiciju dela sačuvanih u Horskoj zbirci iz Itona, u kojoj se nalaze kompozicije Roberta Ferfeksa, Nikolasa Ladforda i Džona Tavenera. Izostanak stava Nunc dimittis ukazuje da je ovaj magnifikat bio komponovan za večernju službu, a u njemu kompozitor na tradicionalni način kombinuje koralne i polifone odseke. Delo je napisao za šest glasova, a posebno je impresivna tehnika kanonskih imitacija koje prožimaju ovo delo.

Motet Domine Quis Habitabit zasnovan je na tekstu 119. Psalma u kojem se ljudima daju instrukcije kako da vode bogougudan život na zemlji. Pretpostavlja se da je ovo delo nastalo tokom vladavine Marije Tjudor, te da je izbor tekstualnog predloška, koji je kompozitor odabrao, bio dovoljno neutralan da može da bude blizak i katolicima i protestantima. Ovo delo stilski poseduje više sličnosti sa muzikom koja je negovana u kontinentalnoj Evropi, pre svega sa radovima flamanskih autora, čiji je uticaj primetan i u himni Gospode svemogući. Napisano je na engleskom jeziku, poseduje trodelnu formu u kojoj su dva poslednja odseka iste strukture, što je bilo posebno popularno tokom vladavine Edvarda I. Čućete i motet Ave Maria, jednu od retkih samostalnih obrada ovog tekstualnog predloška u korpusu engleske renesansne muzike, kao i dela Izbavi me od mojih neprijatelja, Retribue servo tuo, Solemnis urgebat dies, Libera me Domine.

broj komentara 0 pošalji komentar