Povodi

Sofija Mojsić: O filozofskim aspektima pojma ljudskog identiteta

U emisiji POVODI u četvrtak i petak možete slušati tekst Sofije Mojsić pod naslovom „O filozofskim aspektima pojma ljudskog identiteta”. Tekst je napisan kako odgovor Slobodanu Divjaku na tekst istog naslova, koji je emitovan na Trećem programu Radio Beograda 17. i 18. maja.

Uz izražavanje zahvalnosti Slobodanu Divjaku na korisnim primedbama, Sofija Mojsić u ovom tekstu objašnjava neka od spornih mesta u svom članku „Filozofski aspekti pojma ljudskog identiteta" (objavljenom u časopisu Heretikus, broj 3-4 za 2017. godinu) koji je bio predmet Divjakovog komentara. Autorka samokritički priznaje da nije dovoljno uzela u obzir shvatanje liberalizma kao ustavno-pravnog načela koje ne predeterminiše nijedan konkretan, sadržinski određen pogled na svet, političku ideologiju i praksu, već predstavlja samo formalni preduslov svakog konkretnog izbora. Kada Slobodan Divjak kaže da komunitaristi pogrešno shvataju liberalizam jer su i liberali potpuno svesni činjenice da nijedan pojedinačni čovek ne može ni da opstane ni da formira lični identitet izvan društva, Sofija Mojsić naglašava da u toj dimenziji društvo ne treba shvatiti samo kao puki spoljašnji milje, sredinu, već kao konstitutivni element unutrašnjosti pojedinca, njegove strukture ličnosti i njegovog identiteta. To je njegova genetička dimenzija koja, međutim, ne mora da implicira radikalno stapanje i poništavanje značajne različitosti, sistemske funkcije i nužnosti postojanja onoga što Hegel naziva građanskim društvom u kojem dominiraju individualni interesi, prava i slobode i njegove relativne nezavisnosti od običajne umne države koja treba da se rukovodi pre svega opštim interesima.

U vezi sa Divjakovim komentarom da je Kant u mnogim pogledima moderniji, „građanskiji" mislilac od Hegela, Sofija Mojsić dodaje: „Hegelov pojam lukavstva uma ne znači samo represivnu instrumentalizaciju pojedinca od strane nadmoćne države i istorije, već ima i jedno racionalno jezgro kada ukazuje na najraznovrsnije neželjene i direktno nenameravane posledice i učinke istorijskih aktera u konkretnim istorijskim procesima. Takođe bi trebalo uzeti u obzir da Hegel ističe da čovek kao pojedinac nije puki instrument, (zlo)upotrebljen u istorijskim procesima, već da on ostvaruje i svoju samosvrhu u istorijskim zbivanjima. Kant u tom pogledu ne stoji ništa bolje kad govori o stvarnoj istoriji, bitnoj ulozi prirode u njoj i nedruževnoj druževnosti ljudi, bez koje se ne može ništa postići u realnoj istoriji i koja upravo jeste sadržinska, empirijska, istorijska pretpostavka njegove moralne filozofije, čega on, bar u početku, nije bio svestan".

Urednica emisije Tanja Mijović.

broj komentara 0 pošalji komentar