Aleksandar Milosavljević: O predstavi „Klošmerl”

Roman Gabrijela Ševalijea Klošmerl, kao i istoimeni film i televizijska serija, duhovita je satira o palančanima koji bi da smelo zakorače u novu epohu tako što će usred svoje varošice porušiti trošnu kuću i iščupati staro drvo da bi podigli simbol nastupajuće, moderne epohe - javni toalet. Štaviše, lokalni političari će „klošmerl", odnosno gradski pisoar, proglasiti i simbolom novog doba i vrednom investicijom koja otvara prostore za razvoj turizma i afirmaciju njihovog malog mesta kao atraktivnog prostora za inostrane investitore.

Zajedno sa Dimitrijem Kokanovim i Mašom Jeremić, Kokan Mladenović je načinio dramatizaciju u kojoj prati osnovnu priču i otvara prostor za naratora koji će publiku provoditi kroz realizaciju obimnog i ambicioznog društvenog „projekta javni pisoar", te na taj način zapravo otkriti sav besmisao političarske inicijative koja za cilj ima samopromociju, ali i materijalnu korist. S druge strane, ova priča o dogodovštinama u francuskom gradiću će postati i svedočanstvo o autodestruktivnosti neuništive palanačke svesti samih žitelja varošice i o njihovoj suštinskoj nespremnosti da iskorače iz vlastitih malograđanskih svetonazora, piše Aleksandar Milosavljević.

Pored Naratora, koga prepoznajemo kao neku vrstu Mefista, u predstavu je uvedena i maketa na kojoj će biti prikazano ono štio bude odigrano na sceni, a da ne bude zabune, reditelj je uveo i trećeg posrednika - kameru i direktan prenos. Ta dvostruka ili trostruka slika pomerene i nakaradne stvarnosti će u predstavi Beogradskog dramskog pozorišta, upravo zahvaljujući primeni ovakvih postupaka, biti oneobičena do mere u kojoj će na sceni dobiti groteskne, čak monstruozne razmere. Tako ćemo, uprkos prividnoj lakoći i neobaveznosti osnovne dramske situacije preuzete iz romana, predstavu doživeti kao ozbiljno upozorenje, kao podsećanje da se i nama - sada i ovde - dešavaju slični klošmerli.

Urednica emisije Tanja Mijović.