субота, 04. авг 2018, 20:02
Operska sezona Euroradija 2017–2018
Gaetano Doniceti: Marija Stjuart
Snimak opere „Marija Stjuart” Gaetana Donicetija, koji večeras možete da pratite, zabeležen je 19. januara ove godine u Teatru an der Vin u Beču. Glavne uloge tumače: Marlis Petersen kao Marija Stjuart, Aleksandra Dezorti kao kraljica Elizabeta, Natalija Kavalek kao Ana Kenedi, Norman Rajnhart kao Robert, erl od Lestera, Tobajas Grinhol kao grof Sesil i Štefan Černi kao Talbot, erl od Šruzberija. Horom Arnold Šenberg i Simfonijskim orkestrom Austrijskog radija ORF diriguje Paolo Arivabeni.
Ovo delo pripada takozvanoj tjudorskoj triologiji italijanskog kompozitora koju čine i opere Ana Bolen i Robert Devero. Pošto je video Šilerov komad na temu sudbine škotske kraljice Marije Stjuart, Doniceti je odmah poželeo da ga pretoči u libreto, sarađujući sa sedamnaestogodišnjim studentom prava Đuzepom Bardarijem. Kompozitor i neiskusni libretista su pokušali da sve neprijatne političke delove Šilerovog komada izostave, ali su ostavili snažni dramski sukob između Marije Stjuart i Kraljice Elizabete u drugom delu prvog čina, koji je kasnije postao kamen spoticanja kako za izvođače, tako i za cenzore.
Naime, Donicetijeva omiljena primadona Đuzepina Ronci de Benjis je toliko ušla u lik Marije Stjuart, da je počela ozbiljno da shvata replike, prepune uvreda, koje joj je uputila Ana del Sere, pevajući ulogu Elizabete Prve. Mešajući fikciju i stvarnost, dve pevačice su tokom probe došle u fizički sukob, ali to ipak nije ugrozilo rad na predstavi. Problem je nastupio kada je posle uspešne pretpremijere, u teatru San Karlo, napuljski kralj lično zabranio izvođenje, kako ne bi povredio osećanja svoje supruge koja je bila direktan potomak Marije Stjuart.
U međuvremenu, Marija Malibran se zainteresovala za operu, insistirajući da se delo prikaže u Skali, što se desilo 30. decembra 1835. godine. Ipak, na predstavi Malibran nije htela da prihvati cenzorske promene teksta čuvene scene sukoba, te je time doprinela da se delo zabrani u Milanu. Prva obnova u XX veku je bila u Bergamu 1958. godine, ali tek je otkriće autografa u Švedskoj, koji se smatrao izgubljenim, dovelo do postavke autentične verzije, koja se danas, posebno poslednjih godina od kako je ulogu Marije Stjuart pevala Džojs DiDonato, sve češće nalazi na svetskim operskim pozornicama. Naime, Marija Stjuart je delo velike dramske snage, odličnog spoja muzike i dramaturgije, što daje jedinstvenu mogućnost da dva soprana, odnosno lirsko-koloraturni mecosopran poput DiDonato u glavnim ulogama prikažu sve svoje zrele glumačke i pevačke sposobnosti, kao i potpuno vladanje pevačkom tehnikom koja je potrebna da bi se ovo delo uspešno izvelo.
Urednica Ksenija Stevanović
Коментари