Muzika viva

Međunarodni Rostrum kompozitora u Budimpešti 2018

Kompozicije Tatjane Kozlove-Johanes, Judit Uterpertinger, Finura Karlsona, Matijasa Kranebitera i Hanesa Keršbaumera.

Delo Paljenje vatre estonske autorke Tatjane Kozlove-Johanes nastalo je 2015. godine, a prvi put izvedeno u okviru festivala Dani Estonske muzike. Delo ima svojevrsan programski karater i podeljeno je u tri faze - prva nosi naziv Žudnja, koja se odnosi pre svega na žudnju za domom, potom Poverenje, u kojem se potcrtava unutrašnja mudrost u potrazi za domom i naposletku Vatra, u kojoj se u nama pali vatra kako se približavamo svetlima doma. Delo je inspirisano bestselerom Žena koja je trčala sa vukovima - Mitovi i priče o arhetipu divlje žene jungijanske psihoanalitičarke Klarise Pinkole Estes, odnosno kratkim odlomkom koji glasi: „Vasilisa je došla iz šume noseći lobanju, sa vatrom koja je gorela iz rupa na mestu očiju, nosa i ustiju. Vasilisa nosi plamen znanja; ona sada poseduje tako pojačana čula. Ona može da čuje, vidi, omiriše i proba stvari, a istovremeno ona je stigla do svog sopstva".

Kompozicija Studija tonske visine broj 1 - kontra violina Matijasa Kranebitera bila je deo selekcije Austrije. U ovom delu kompozitor istražuje odnos između žive elektronike i solističkog instrumenta, fokusirajući se prvenstveno na problematiku elektronskog fidbeka i pozivajući se na interaktivnost iskustva, na razumevanje zajedništva i konflikta, didaktičkog reda i heterogenog haosa. Kako to kaže Kranebiter: „Rezultat ovog dela je utisak da mašina večito kontroliše čoveka, sve veća usamljenost pojedinca u svetu koji je ispunjen zvukom, kao da je u pitanju neka vrsta sociološke metafore".

Delo Šrafura Hanesa Keršbaumera napisana je za kamerni orkestar i četvrttonsku harmoniku. Autor u kompoziciji istražuje ideju 'šrafure' - vajanja volumena uz pomoć gustine linija, stvarajući fizički snažno delo koje pleni promenama zvučnih masa, gustina, trajanja snažnom gestualnošću. Četvrttonska harmonika daje osobenost kompoziciji svojim specifičnim frekvencijama i prisustvom samog tela instrumenta, tako da je opšti utisak ukrštanje bezbrojnih tanjih i debljih linija koja ispunjavanju akustički prostor.

Ostvarenje Azadi austrijske autorke Judit Unterpertinger na lirski, ali i promišljen način ukazuje na žensku stranu iskustva - na težnje koje nisu grandiozne, potrebu za slobodom. Sam naslov ukazuje na persijsku reč za slobodu, koju koriste žene kako bi rekle da nisu udate. Unterpertinger je naime posetila Iran dva puta, i tamo je napravili veliki broj terenskih snimaka koje je koristila u delu. Ovi snimci se pletu sa deonicama violine i blokflaute, koje su zapisane korišćenjem ne samo klasičnog evropskog temperovanog sistema, već i upotrebom persijskih lestvica poznatijih kao dastgah.

Delo Dok nebesa ne promene svoj pravac danskog autora Finura Karlsona je jedna vrsta akustičkog eksperimenta, odnosno akustičke iluzije bazirane na stalno uzdižućem glisandu koji stvara efekat beskrajnog pokreta nagore. Ovaj pokret je prekinut citatom pesme Džona Daulenda Vreme stoji mirno, koji se menja i distorzira sa svakom pojavom.

broj komentara 0 pošalji komentar