Miroslav Ivanović: Vladimir Solovjov i ruska filozofija prava (3)

Filozofija prava Vladimira Sergejeviča Solovjova, najznačajnijeg ruskog mislioca druge polovine 19. veka, predstavlja svojevrstan odgovor na zatečeno stanje pravne i filozofske misli njegovog vremena, i to ne samo u Rusiji već i u Evropi. Kako zapaža Miroslav Ivanović, dva važna aspekta njegove filozofije, i filozofije njegovih sledbenika, danas ponovo postaju aktuelna.

Prvi je Solovjovljevo insistiranje na moralu kao bazičnoj kategoriji društvenih odnosa, pa u tom smislu i na njegovoj važnosti u pravu. Danas se mnogo govori o moralnoj krizi, a teorijski nivo u društvenim naukama ovu konstataciju ne uspeva da pretvori u dobro osmišljenu problematiku i eventualno ponudi rešenja. Problemi u vezi s moralom i pravom koje su postavili Solovjov, kao i njegovi sledbenici Pavel Ivanovič Novgorodcev i Nikolaj Nikolajevič Aleksejev, mogu biti pokretač za kreativnu naučnu polemiku.

Drugi problem prevazilazi pravo u užem smislu reči, a reč je o krizi ideologije. I ovde su sledbenici Solovjova već na samom početku socijalističkog prevrata ukazali na neminovnu propast marksizma. Osim pomenutih sledbenika, dovoljno se setiti brojnih filozofa od koji su Ivan Iljin, Sergej Bulgakov i Nikolaj Berđajev među najpoznatijima. Kao rešenje ovog problema ponuđena je alternativa, kad je reč o Rusiji, u vidu ideologije evroazijstva. Aleksejev je bio jedan predstavnik ove značajne i brojne grupe vrhunskih mislilaca tadašnje ruske emigracije. Danas smo svedoci oživljavanja ideja evroazijstva u vidu neoevroazijstva kod današnjih uticajnih mislilaca kao što su Aleksandar Panarin i Aleksandar Dugin, piše Miroslav Ivanović.

Urednica Tanja Mijović.