Umetnost intepretacije

Igor Markevič je rođen 1912. godine u Kijevu u plemićkoj i umetničkoj porodici, a odrastao je u Švajcarskoj. Kasnije je studirao klavir kod Alfreda Kortoa i kompoziciju kod Nađe Bulanže. Od kasnih dvadesetih, isprva pod pokroviteljstvom Sergeja Djagiljeva, do početka Drugog svetskog rata razvijao je karijeru uspešnog kompozitora. Ipak, posle rata odlučio je da napusti komponovanje i posveti se dirigovanju. Većina njegovih snimaka načinjena je sa Filharmonija orkestrom, orkestrom Lamure čiji je bio šef dirigent, kao i sa Londonskim simfonijskim orkestrom.

Snimak Manfred simfonije u ha molu opus 58 Petra Čajkovskog smatra se jednim od vrhunaca diskografske karijere Igora Markeviča. On je uspeo da od Londonskog simfonijskog orkestra izvuče takozvanu „rusku boju" - tamni i duboki spektar gudača, kao i svetli i prodorni zvuk duvačkih instrumenata koji se inače ne nalazi u uobičajenoj paleti ovog orkestra. Takođe, prisutan je karakteristični izvođački intenzitet, spojen sa Markovičevom emotivnom distancom, kao i sa sposobnošću da prikaže strukturu dela sa velikom jasnoćom i objektivnošću. I pored toga, cela simfonija odiše životom, pokretom i bojom - jer je Igor Markevič bio jedan od najvećih majstora kolorističkih senčenja orkestra. Takođe, njegov osećaj za ritam i preciznost u aritkulaciji itekako pomažu kako u dugačkom prvom stavu - koji često dirigentima formalno „beži pod prstima" - tako i u plesnom drugom stavu koji podseća na najbolje stranice baleta Čajkovskog, ali i u furizonom poslednjem stavu koji pleni svojim intenzitetom bez suvišnosti.

Urednica emisije Ksenija Stevanović