Aleksandar Milosavljević: Pozorišne aktuelnosti

Erdmanova drama Samoubica iz 1928. godine je crnohumorna komedija o večitoj ljudskoj sebičnosti i nezajažljivosti: priča se zasniva na banalnom nesporazumu, na rđavo protumačenom nezadovoljstvu Semjona Semjonoviča Potsekaljnikova i noćnoj bračnoj razmirici koja će da preraste u opštu zbrku u koju se odmah, kao po automatizmu, uključuju predstavnici različitih elemenata društvene strukture; njihova „presuda" je jasna - Podsekaljnikov je rešio da izvrši samoubistvo, samo ga još valja ubediti da taj čin, u širem socijalnom kontekstu, prikaže kao izraz revolta ili svoje podrške nekoj društvenoj grupi ili pojedincu.

Prema oceni Aleksandra Milosavljevića, postavka reditelja Milana Neškovića zrači razigranošću i naglašenom maštovitošću. On i sada, u Somboru, uvlači glumce u prefinjenu avanturu zajedničkog rada i traganja, baš kao što je to u istom teatru učinio prošle sezone kada je režirao dramu Maestro Milivoja Mlađenovića.Kod Neškovića nema krupnih reči, sve je krajnje jednostavno i nesumnjivo bi se odvijalo i okončalo po nušićevski ili joneskovski uspostavljenoj matrici, dakle kao kalambur sa satirično intoniranom poentom ili do paroksizma forsiranim apsurdom, da reditelj nije načinio preokret. A oslonac za obrt je pronašao u paradoksu koji će formulisati sâm glavni junak komada, koji u jednom času konstatuje da je ideja samoubistva zapravo dala smisao njegovom životu. Ovo će reditelju i autorki adaptacije, Maji Todorović, omogućiti da priču usmere u intimnije sfere, ka porodičnoj drami, tako da scenska komično-apsurdna situacija prerasta u predstavu o procesu uništenja porodice. Ili tačnije, o posledicama koje sveopšta gramzivost ima na planu najneposrednijeg, porodičnog okruženja o koje se glavni junak, očigledno nesmotreno ali i ponet opštom društvenom atmosferom, i te kako ogrešio. Otuda Neškovićev Samoubica postaje dirljivo, ali nipošto i patetično svedočanstvo o čvrstim vezama koje (ipak) mogu biti uspostavljene između najbližih, između onih koji se bezrezervno i mimo svakog interesa vole. U ovom slučaju između članova familije. Podsekaljnikova žena u ovoj predstavi više neće, kao kod Erdmana, biti katalizator radnje, nego će postati ravnopravni partner svoga muža. Upravo će ona svojom akcijom usmeravati radnju predstave, a njene emocije će scenskoj igri obezbediti puni smisao.

Urednica emisije Tanja Mijović.