Georg Fridrih Hendl: Jefta

Ovo delo je poslednji Hendlov oratorijum na engleskom jeziku, a premijerno je izveden 26. feburara 1752. u Londonu. Radnja je preuzeta iz biblijske epizode koja se nalazi u knjizi Sudija u Starom Zavetu. Pre nego što će povesti izraelsku vojsku u rat protiv Amonita, Jefta daje brzopleti zavet. On obećeva Bogu da će mu, ukoliko pobedi, žrtvovati prvo biće koje bude susreo na povratku. Ispostavlja se da je to njegova ćerka koja je krenula da pozdravi svog oca. Kako Jefta ne može da pogazi sopstvenu reč datu Bogu, njegova ćerka ga moli da izvršenje odgodi za dva meseca, tokom kojih ona odlazi u planinu kako bi oplakala svoju sudbinu. U Bibliji se kaže da su posle toga Izraelke odlazile svake godine četiri dana da tuguju za Jeftinom ćerkom.

Ova epizoda velikog sentimentalnog naboja, je pre Hendla našla svoje muzičko tumačenje u latinskom oratorijumu koji je Đakomo Karisimi napisao 1649. godine. U ovom delu stariji autor je ostao veran biblijskom tekstu, te je dijalog između Jefte i njegove neimenovane ćerke ostao vrlo rudimentaran. Potom je Mišel Pinjole de Montekler 1732. godine u Kraljevskoj muzičkoj akademiji u Parizu postavio operu istoimenog sižea, gde je Jeftina ćerka dobila ime Ifiza, što će preuzeti i Hendl. U priču su uvedeni brojni likovi, koji se ne pominju u Bibliji, a sam kraj je u skladu sa konvencijama barokne opere dobio svoje srećno razrešenje kroz božansku intervenciju koja će poštedeti Ifizin život.

U Hendlovom oratorijumu Jefta primećujemo sintezu ova dva modela, uz razvijanje sopstevnih zamisli. Kao u Monteklerovoj operi radnje se odvija oko četvoro protagonista: Jefte, njegove ćerke Ifize i supruge Storge, kao i mladog vojskovođe Hamora - Ifizinog verenika. Pored njih tu su i Jeftin polubrat, Zebul i personifikacija Anđela.

Urednica emisije Ksenija Stevanović