Snežana Vesnić: Filozofija i estetika arhitektonskog koncepta

Nikada se veza između arhitekture, umetnosti i filozofije, nije dovodila u pitanje, ali dvadeseti je vek, u tom pogledu, otišao najdalje, toliko da se čini kako svaki veliki arhitekta, danas, mora biti u isto vreme i filozof, kao što ni filozof ne može dobro da filozofira (što je, uostalom, predlažući i izvodeći projekat „arhitektonike čistoga uma" znao još Kant) ukoliko se ne suoči s arhitekturom. U svojoj studiji „Filozofija i estetika arhitektonskog koncepta: objekt stvarnosti i objekt iluzije", Snežana Vesnić najdirektnije opterećuje spoj arhitekture i filozofije. Otud u poglavlju „Piramida i san", opkoračujući nasleđene pojmovne suprotnosti (prijatelj-neprijatelj, konstrukcija-dekonstrukcija, tradicija-avangarda itd.), pokazuje kako arhitektonsku, tako i filozofsku vezu piramide i lavirinta poigravajući se još jednim parom suprotnosti: stvarnost-iluzija. U poglavlju „Morfogeneza haosa" bavi se pojmom projekta (šta je to što se projektuje? ideja, zamisao, ili nešto treće?), u poglavlju „Želja za formom" etimologijom, značenjem i funkcijom pojma forme, te njenim preobražajima u arhitekturi, u poglavlju „Geometrija koncepta" pojmom projekcije (koji se delom poklapa s projektom, ali delom i ne), da bi se u bogatom poglavlju „Dekonstrukcija intuicije" poigrala i samim pojmom pojma.

Urednik Ivan Milenković
Čita Marica Milčanović

(naslovna slika: arhitekta Bernard Čumi)