Jelena Vasiljević i Ivan Milenković: Šta je solidarnost?

Solidarnost je teško uhvatljiv pojam, lakše je utvrditi šta solidarnost nije (empatija, na primer) nego šta jeste. Istovremeno, jasno je da je solidarnost neophodna za funkcionisanje savremenih političkih zajednica. Tamo gde solidarnosti nema političke zajednice, naprosto, propadaju. Ono na šta Jelena Vasiljaveć naročito skreće pažnju, jeste uslovljenost solidarnosti i institucija. Tamo gde imamo snažne institucije koje artikulišu solidarnost - dakle nije sve prepušteno samoorganizovanju građana koji, kao privatna lica, pružaju pomoć siromašnima, ili migrantima - solidarnost je veća, a politička zajednica čvršća. Tamo, pak, gde su institucije slabe ili razorene solidarnost postoji samo u tragovima i takva se zajednica, neminovno, raspada. Pitanje je, samo, da li solidarnost prethodi nstitucijama, ili je njihov učinak.

Upozorava, međutim, Vasiljević, da pojam solidarnosti krije u sebi jednu neotklonjivu napetost: solidarnost ume da posluži kao retorička figura. Desničarski i profašstički režimi umeju da se pozivaju na solidarnost unutar takozvanih ekskluzivnih zajednica, pa umesto emancipatorskog učinka solidarnost pokazuje konzervativne i razorne učinke. Pozivanje, na primer, na etnonacionalnu solidarnost, solidarnost sa sopstvenim narodom, po prirodi isključuje solidarnost sa onima koji nisu „našeg roda", ili barem sa onima koji su izabrani kao neprijatelji (što je nužnost svakog nacionalističkog pregnuća). U takvim slučajevima solidarnost dobija tamne i zloslutne tonove.

Urednik Ivan Milenković