Klavir i javnost – Kompozicije Danijela Štajbelta

Danijel Štajbelt je rođen u Berlinu 1765. godine, od majke francuske hugenotkinje čija porodica je prebegla u Prusku i oca pruskog oficira. Njegov talenat primećen je još kad je bio dečak, te ga je muzici podučavao Johan Kirnberger. Kada je trebalo da stupi u prusku vojsku, Štajbelt je pobegao iz zemlje i narednih šest godina putovao kao pijanista-virtuoz, da bi 1790. godine našao utočište u Francuskoj. Narednih petnaest godina Štajbelt je živeo na relaciji Pariz-London, ali je takođe nastupao i u drugim evropskim metropolama. Njegova poseta Beču 1800. godine bila je obeležena pijanističkim duelom sa Betovenom, u kome se Štajbelt pokazao kao nedorastao svom već nadaleko čuvenom rivalu. Na nastupima je izvodio klavirske koncerte, ali i dela za klavir solo. Štajbeltov opus klavirskih sonata sadrži oko 160 ostvarenja neujednačenog kvaliteta.

Među najuspelijim Štajbeltovim kompozicijama izdvaja se zbirka etida opus 78 iz 1805. godine, a u istoj godini nastao je i njegov zapažen priručnik za sviranje klavira u kome je posebna pažnja posvećena upotrebi i notiranju pedala.

Štajbelt je bio jedan od mnogih muzičara koje je, u prvoj deceniji 19. veka, darežljivo mecenstvo ruskog cara Aleksandra I, privuklo da svoju karijeru nastave u Sankt Peterburgu. Štajbelt je u Sankt Peterburg došao na kraju svoje poslednje velike evropske turneje, u proleće 1809. godine, i ostao je do kraja života. Radio je kao kompozitor i upravnik francuske opere, te pedagog i pijanista. Brojne Štajbeltove opere koje su premijerno izvedene u ruskoj prestonici nisu, međutim, nadmašile slavu njegove prve opere, Romeo i Julija, koja je i trideset godina nakon praizvedbe u Parizu, 1793, bila prisutna na scenama od Nju Orleansa do Moskve. Iz ovog perioda potiču i tri poslednja Štajbeltova klavirska koncerta: dok je za Koncert broj 8 Štajbelt čak osmislio horski finale, Koncert broj 6 zanimljiv je jer postoji i u verziji za klavir solo.

Autor Srđan Atanasovski
Urednica Sanja Kunjadić