Hronika Trećeg programa

Novim filmom darovitog i afirmisanog američkog reditelja Vesa Andersona otvoren je 68. Berlinale, što je bila neobična i hrabra odluka organizatora, budući da je Ostrvo pasa animirani film. Međutim, ovo ostvarenje u naizgled infantilnoj formi preispituje ozbiljna pitanja - radnja filma se dešava u bliskoj budućnosti, a zaplet filma vezan je za pojavu navodnog „psećeg gripa" koja će poslužiti kao povod za rat protiv ove vrste životinja. Izgubljeni i prepušteni zaboravu, nekadašnji dečji ljubimci, uz pomoć lutalice Šefa i dražesne Nutmeg, ispoljavaju antropomorfne osobine svojih vlasnika, dok na drugoj strani gledamo beskrupulozne političare na vlasti, idealima obuzete naučnike i snažan iako donekle naivan otpor omladinskih udruženja, piše Dejan Petrović.

* * *

Prozni pisac, kritičar i prevodilac Zlatoje Martinov objavio je dve zbirke pripovedaka - Osmeh Eme Majer i Preljubnička biblija, knjigu eseja Hermeneutika književne estetike, a u okviru svoje publicističke delatnosti napisao je studiju U podnožju demokratskih propileja. Njegova nova drama Kobno pismo, objavljena u izdavačkoj kući Orion art u Beogradu, za centralni događaj ima ima ubistvo na železničkoj stanici u Novom Sadu koje se dogodilo na Vaskrs 1890. godine, kada je novinar Jaša Tomić ubio novinara Mišu Dimitrijevića. Zlatoje Martinov u formi televizijske drame prikazuje kako malovaroško javno mnjenje pretvara ljubavno pismo koje je Milica Tomić napisala svom vereniku u sredstvo za ucenu. Naime, novinar lista Branik (glasila liberalne stranke) došao je u posed „kobnog pisma" u kojem je kćerka tadašnjeg vodećeg vojvođanskog političara, navodno, pored poruka intimne prirode, vereniku uputila i ponudu da postane urednik lista Zastava (glasila radikalne partije), obaveštava nas Radomir Putnik.

Povodom pedesetogodišnjice studentskih demonstracija u Jugoslaviji Srđan Vučinić se u tesktu „Pola veka kasnije: '68. u srpskom i jugoslovenskom filmu" osvrće na tri „crnotalasna" igrana filma, nastala neku godinu kasnije koja, uz nužnu dozu persiflaže i stilizacije u postupku, na upečatljiv način demonstriraju kulminaciju „levog radikalizma". To su Rani radovi Želimira Žilnika (iz 1969), W. R. Misterije orga(ni)zma Dušana Makavejeva (iz 1971) i Plastični Isus Lazara Stojanovića (koji je snimljen 1971, a prvi put prikazan tek 1990. godine). A da globalna, istorijska 1968, pa ni ona kinematografska '68. unutar nje nije bila tek snoviđenje i bajka, da je, uprkos svemu, ostavila vidan, možda i neizbrisiv trag u našem filmu i kulturi - svedoče nam u 2000-im igrana ostvarenja Mladena Đorđevića Život i smrt porno bande i Maje Miloš Klip, dela koja temeljno i bezrezervno preispituju slobode i tabue današnjeg, „tranzicionog" društva, kao i nedavno prikazani dugometražni dokumentarac Senke Domanović Okupirani bioskop o zauzimanju i pokušaju oživljavanja biskopa „Zvezda" od strane mladih stvaralaca i nevladinih aktivista. Hoće li ovaj, za sada propali simbolički čin otpora divljoj privatizaciji i pljačkaškom kapitalizmu koji su opustošili Srbiju ipak imati i neke dalekosežnije posledice u budućnosti, ostaje nam da vidimo.

Urednica emisije Tanja Mijović.