Jovan Aranđelović: Znanje i verovanje

U ovom tekstu Jovan Aranđelović polazi od epistemoloških određenja znanja i verovanja kroz istoriju, jasno razgraničavajući verovanje od srodnih pojmova kao što su vera i verovatnoća. Naime „otvarenost prema verovanju i onome čime se taj oblik ne nekog znanja, već svesti, stiče - nipošto nije isto što i prihvatanje verovatnoće, koja je temeljni pojam iskustvenog saznanja novovekovne nauke i njene logike. Ovo postaje još jasnije ako kažemo da je otvaranje i prema verovatnom, a ne samo prema izvesnom, apsolutno pouzdanom znanju bilo u modernom naučnom i filozofskom mišljenju praćeno poricanjem vrednosti onoga što se zasniva na veri, na ubeđenju; odnosno, ovo otvaranje je imalo taj učinak da je iz novovekovne logike, nasuprot Aristotelu, izbačena topika i poreknuta vrednost uveravajućeg mišljenja. Novovekovna prosvećenost je počivala na oštrom suprotstavljanju vere znanju... Međutim, naše vreme, posebno naučni duh, kao grobar tekovina retoričke kulture prošlih vremena, postupno vraća topiku i uveravajuće mišljenje u svoje okrilje". Sa tim epohalnim promenamna, naglašava autor, problem odnosa vere i znanja, verovanja i strogo naučnog mišljenja mora se sagledati na nove načine, poglavito zbog toga što mešanje ovih kategorija širom otvara vrata heteronomiji, kako u filozofiji tako i u humanističkim naukama. Izmđu položaja filozofije u srednjem veku i onog u kojem je danas, može se uspostaviti izvesna analogija, pri čemu je religija ustupila mesto politici, što je po mišnjelju Jovana Aranđelovića znatno pogubnije i za filozofiju i za nauku uopšte, a naročito za društveno-istorijski kontekst našeg doba i neposredne budućnosti.

Urednica emisije Tanja Mijović.