Luka Ileterati: Nasilje i subjektivnost kod Hegela

Gotovo je opštim filozofskim mestom postala tvrdnja da je, kada je o Hegelu reč, na delu nasilje sistema. Hoteći da sve smesti u svoj zatvoreni pojmovni svet, Hegel, smatra se, nužno mora da pribegne nasilju jer, naprosto, čitavi se kontinentni sveta života opiru smeštanju u sistem koji teži tome da zahvati sve. Italijanski filozof Luka Ileterati, jedan od retkih savremenih filozofa koji se odupiru takvom svođenju Hegela, u svome briljantnom tekstu upućuje na pojmovnu petlju u kojoj i samo nasilje pronalazi svoje mesto u Hegelovom pojmovnom zdanju. Ako se, naime, iz određene perspektive nasilje smatra manjkom, onda upravo i sam manjak jeste konstitutivan za svet života. Manjak, utoliko, nije nužno negativna veličina, već jedan od pokretača sveta života. Da bi, pak, potkrepio ovu osetljivu hipotezu, Ileterati se okreće najmanje istraženom području Hegelove filozofije, naime njegovoj filozofiji prirode u kojoj, oboružan dekonstruktivnim pojmovnim izumima, italijanski filozof pronalazi upravo zapanjujuće plodne momente. Subjektivnost životinje, taj pardoksalni sklop - jer, životinja bi, po tradicionalnom shvatanju subjektivnosti, bila lišena subjektivnosti, ona je, kako kaže Hajdeger, „lišena sveta" - jedna je od niti koju prati Ileterati, i pokazuje da se životinjska subjektivnost rađa na mestu odvajanja životinje od prirodne nužnosti. Iskrsavanje subjektivnosti, pak, ako pratimo Hegela, znači iskrsavanje slobode (jer za Hegela postoji carstvo nužnosti, priroda, i carstvo slobode, dakle subjektivnost). Tamo, dakle, gde životinja počinje da se opire mehanizmima prirode, tom mehaničkom nasilju, ona se suprotstavlja prirodnim zakonima, nužnosti i nasilju prirodnih zakona, te ih, time, zamenjuje dinamikom životinjske subjektivnosti.

U svom pojmovnom tkanju Ileterati nudi začuđujuće čitanje Hegela i skreće pažnju, u drugoj instanci, u kojoj meri je ovaj veliki filozof, Hegel - u poslednjih nekoliko decenija unekoliko skrajnut - nezaobilazan za neprestani zadatak postavljen pred savremenog čoveka: odgovoranje na pitanje ko smo mi danas?

Urednik Ivan Milenković