Žak Derida: Forma i hteti reći

„Forma i hteti reći" jedan je od slavnih „ranih radova" Žaka Deride u kojem francuski filozof sa zapanjujućom svežinom tumači 124. paragraf „Ideja za čistu fenomenologiju i fenomenološku filozofiju" Edmunda Huserla. Glavni pojmovi ove studije su „smisao", „značenje" i „izražavanje", pri čemu Derida nudi drugačiji prevod od uobičajenog za nemački glagol „bedeuten" (značiti) i imenicu „Bedeutung" (značenje). Za reč „značenje" Derida nudi - za francuski jezik shvatljivo, ali neobično - „le vouloir-dire". Taj jezički manevar mnogo je više od puke dosetke, ili ekscentričnosti. Naime, prema tradicionalnom shvatanju koje, delimično, preuzima i Huserl, značenje je tek jedan od slojeva izražavanja, pri čemu bi temeljni sloj, zapravo, bio ono neizraženo (misao, mišljenje). Kada mislimo mi se (još uvek) ne izražavamo. Sa izražavanjem (misli, odnosno temeljnog sloja), odnosno s govorom, s jezikom, susrećemo se sa problemom značenja, to jest sa onim-što-se-hoće-reći („le vouloir-dire"), te otud, kada ne razumemo šta je sagovornik rekao, pitanje: pojasni šta si hteo da kažeš? Ali to pitanje možemo da postavimo ako je naš sagovornij prisutan, ako je, ovde i sada - tu, pred nama, ako ga čujemo. Kako ćemo, međutim, doći do istine teksta ako autor teksta, kao što je najčešće slučaj, nije tu, odnosno ako nije više živ? Aristotela, na primer, ne možemo da pozovemo da nam protumači šta je, zapravo, hteo da kaže svojim tekstovima. Ako se, prema tradicionalnom shvatanju značenja, istina izrečenog, dakle istina onoga-što-se-hoće-reći, nalazi u mislima autora, a ne u onome što je rekao, Derida preokreće perspektivu i pita se nije li istina upravo u onome rečenom, jer misao postoji samo kao izrečena, odnosno izražena? I dalje - ako je tome već tako - autor ne može biti onaj koji drži istinu svoga izraza, u mislima, kao tajni sveti Gral, već do istine teksta dolazimo samo tumačenjem, a autor je, u tom slučaju, samo jedan od mogućih tumača čije tumačenje nema, unapred, nikavu prednost u odnosu na druga tumečenja.

Ovakve zamisli dovele su do revolucije u tumačenju teksta, a teorijske, praktične i političke posledice ovakvog preokreta dalekosežno su izmenile filozofski krajolik. Tekst „Forma i hteti reći" jedna je od prvih naznaka tog velikog (tektonsko-filozofskog) pokreta.

Urednik Ivan Milenković