Zoran Ćirić: Lanac slobode

„Stigao sam i pritajio se nekoliko dana, pomno osluškujući kako se glasine o velikom događaju probijaju kroz standardno sivu nišvilsku panoramu. Govorkanje bi oživelo tek u gluvim noćnim satima, prigušeno kišom i blinkajućm neonskim mrakom - ali dovoljno zvučno da dopre iz svog glamuroznog epicentra do zaturenih gradskih četvrti. U uzburkanom vrtlogu došaptavanja i torokanja, nisam dugao čekao da čujem verziju koja mi je zaličila na pravu priču. Ispričala mi ju je u baru „Kolumbus", nedaleko od avenije Ujedinjenih Nacija, jedna pripita droca koja se zaželela društva.

Nasmešila mi se barskim kezom kad sam ušao i gotovo saosećajno mi namignula gledajući moj kišni mantil i komadiće noći koje sam uneo u diskretno osvetljenu i šuštavom muzikom obloženu prostoriju. Dok sam se približavao šanku promućkala je ostatak pića u čaši, iskapila ga i pokazala mi stolicu pored sebe. Učinila je to sa dozom ravnodušnog samopouzdanja: navika kojoj se toliko njih povinovalo da je prestala da zaista obraća pažnju i prebrojava strance za zbližavanje - čak ni njihov novac, vizit-karte ili poklončiće kojima su prevazilazili sami sebe u izlivima jedinstvenog nadahnuća.

Nema smisla prepirati se s takvim ženama. Ne odustaju lako. Izgledaju kao da nemaju stvarni cilj ali grizu stvarnije od terijera. Pametnije je sesti kraj njih i počastiti ih pićem, nego se natezati s njima. A još je napolju sve ravnomernije pljuštala kiša, monotono i beznadežno. Osećao sam kako se nadnosila kao istančana sila iznad potuljenog, poluuspavanog grada.

U slavu svoje profesije, dama na barskoj stolici bila je upadljivo privlačna. Zgodna na neuhranjeni način. Skoro štrkljasto visoka, no visoke su lepše. Imala je svetlu kosu, meku i razbarušenu. Naravno, ovakvom tipu ženskinja plava kosa najbolje pristaje. Prirodna kao preplaćeni seks u hotelu bez vidljivih zvezdica na ulazu.

Kad se opet baršunasto osmehnula i zavrtela u ruci praznu čašu, lagano sam seo na ponuđeno mesto, mahnuo šankeru i za oboje naručio isto piće.

Podigla je čašu i nazdravila mi..."

(Odlomak iz novog romana Zorana Ćirića „Lanac slobode")

Čita Marica Milčanović.
Urednica Olivera Nušić.