Razum i osećajnost – Koncerti za čembalo Baldasarea Galupija

Izvode Edoardo Farina i ansambla Venecijanski solisti pod upravom Klaudija Šimonea.

Kompozitor koji je u istoriji muzike ostao zapamćen pre svega po svojim oratorijumima i operama, rođen je 1706. godine na venecijanskom ostrvu Burano. Muziku je učio kod Antonija Lotija, koji ga je podučavao kompoziciji i čembalu, a prvo nameštenje mu je bilo u Ospedaleu dei Mendikanti u Venciji, gde je radio kao horovođa. Početkom četrdesetih godina 18. veka, Galupi je dobio poziv iz Londona da nadgleda produkcije italijanske operske trupe u Kraljevom teatru, pozorišta koje je bilo rival Hendlovoj operi u Kovent gardenu. Tokom 18 meseci, u Engleskoj je predstavio 11 opera, među kojima su i tri njegova ostvarenja - Penelopa, Scipion u Kartagini i Sirbače. Međutim, podjednako upečatljiv bio je i njegov angažman u oblasti instrumentalne muzike - kao izvođača na instrumetnima sa dirkama, što je navelo savremenika Čarlsa Barnija, da zaključi kako je „Galupi imao veći uticaj na englesku muziku nego bilo koji drugi italijanski kompozitor". Godine 1743. Galupi se vratio u Veneciju, nastavljajući da komponuje pre svega opere, da bi potom bio imenovan za zamenika kapelmajstora bazilike Svetog Marka i horovođe u Ospedaleu delji Inkurabili. Zahvaljujući slavi koju je stekao u Londonu i Italiji, sredinom šezdesetih godina, Galupi je dobio poziv Katarine Velike da dođe na tri godine u Sankt Peterburg kako bi komponovao „opere, balete i kantate za ceremonijalne bankete". Po povratku u Veneciju, sada na mesto glavnog kapelmajstora bazilike Svetog Marka, pre svega se posvetio komponovanju oratorijuma, sve do smrti 1785. godine.

U večerašnjoj emisiji predstavićemo koncerte za čembalo ovog autora - segment njegovog opusa koji je nedovoljno istražen i retko izvođen. Ne zna se kada su tačno nastala ova dela, niti za koju priliku su pisana. Ona poseduju uobičajene karakteristike kamerne muzike galantnog perioda - sa solističkim instumentom i manjim pratećim ansamblom u kojem deonice violine najčešće udvajaju glavnu temu. Uticaj vokalne muzike u ovim delima je očigledan - kako u odnosu klavirskih deonica leve i desne ruke, sa izrazito kantabilnom melodikom u desnoj i pratećim, harmonskim strukturama u levoj, tako i u opštoj tendenciji ka rafiniranoj melodiznosti karakterističnoj za galantni stil.

Urednica emisije: Ivana Neimarević


broj komentara 0 pošalji komentar