Muzika viva

65. Međunarodni rostrum kompozitora u Budimpešti

U periodu od 14. do 19. maja 2018. u Bartokovoj sali Mađarskog radija 26 delegata nacionalnih radijskih servisa preslušalo je 55 kompozicija koje su predstavljale selekcije zemalja učesnica. Najveći broj poena osvojilo je delo Quake islandskog autora Pala Ragnara Palsona sa Islanda, dok je u selekciji autora do 30 godina nagrađen holandski kompozitor Jan-Peter de Graf sa ostvarenjem „Le cafe de la nuit”.

U emisiji ćemo predstaviti prvonagrađeno delo. Takođe, čućemo i kompoziciju Hildur Gudnadotir koja je predstavljala Island, ova kompozicija je uvrštena među „preporučena" dela ovogodišnjeg Rostruma, te delo norveškog autora Sigurda Fišera Olsena. Naglasimo da je kompozicija VokatiV našeg autora Juga Markovića ušla u red preporučenih ostvarenja, osvojivši peto mesto u ukupnom plasmanu.

Selektovano delo Quake - Zemljotres Pala Ragnara Palsona čućete u izvođenju Šon Torsteinsdotir, violončelo i Islandskog simfonijskog orkestra pod upravom Daniela Bjarnasona. Ovaj koncert za violončelo nastao je kao porudžbina Filharmonije Severnonemačkog radija iz Hamburga i Filharmonije Los Anđelesa. Premijera je bila u dvorani Elbfilharmoni u Hamburgu u februaru 2017. godine, a američka premijera u Volt Dizni auditorijumu u Los Anđelesu. Pal Ragnar Palson je bivši član islandske rok grupe Maus, koji je 2004. godine upisao Islandsku umetničku akademiju, gde je završio osnovne studije kompozicije. Potom je upisao Estonsku akademiju za muziku i pozorište u Talinu gde je posle master kursa i doktorirao 2014. godine u klasi Helene Tulve. Tokom studija pohađao je privatne časove kod Arva Perta. Vrativši se na Island, za svoju kompoziciju Nostalgija dobio je Islandsku muzičku nagradu, a potom je njegovo delo „Superemacy of Peace" koje je napisao za Estonske muzičke dane postiglo internacionalni uspeh.

Palson piše u savremenom estonskom ključu koristeći zgušnjavanja i istanjivanja zvuka. Samo violončelo je tretirano kao deo celokupne zvučne slike i kao samostalni glas koji isijava iz „magme" korišćenjem proširenih tehnika i multifonicima, a mikrotonalni postupak preuzima i razrađuje orkestar.

Kompoziciju Point of Departure Hildur Gudnadotir izvodi ansambl Nordic Affect. Pred nama je lamentozni ton karakterističan i za druga ostvarenja Hildur Gudnadotir pisana u domenu eskperimentalne elektronike i modern klasikal žanra. U osnovi delo Point of Departure pripada stilskim smernicama neobaroknog izraza, oličenog u upotrebi skordature, zvuka praznih žica i bordunsko-čakonskim repetitivnim bas strukturama, kako ovo delo poseduje čembalo i pravi „baso kontinuo".

Pored toga predstavićemo i delo Sserenades Sigurda Fišera Olsena koje je predstavljalo Norvešku i koje je zauzelo drugo mesto u generalnom plasmanu. Čućete ga u izvođenju pevačice Sofije Jerenberg, koju publika poznaje i po nastupima na beogradskom festivalu RingRing i ansambla BIT20 pod upravom Petera Sebastiana Silvaja.

Oko glasa izvođačice i njene zavidne proširene vokalne tehnike se plete savremeni, apstraktni, improvizacioni i gestualni muzički tok. U dalekim tragovima delo poseduje nešto od Šarinovskog pristupa fenomenu muzičke serenade i noći. Delo poprima oniričke, ali pre svega teatralne tonove - kao da je u pitanju neka vrsta monodrame za glas i zvuke. Noć se uspostavlja kao mesto nastanka brojnih zvukova - onih životinjskih i nevidljivih, nedokučivih i drugačijih. Sve to Olsen uklapa u odlično osmišljene vremenske celine, praveći svoj monoteatar za glas i manje ili više „strašne" i neobične zvuke.

Urednica Ksenija Stevanović

broj komentara 0 pošalji komentar