Opere – Vagner: Tristan i Izolda

Glavne uloge tumačili su: Andreas Šager kao Tristan, Anja Kampe kao Izolda, Violeta Urmana kao Brangena i Rene Pape kao Kralj Marke. Kruvenal je Boaz Daniel, kormilara je tumačio Adam Kutni, a Melota Štefan Rigamera. Horom Berlinske državne opere i Orkestrom državne kapele iz Berlina dirigovao je Daniel Barenboim.

Pošto je napisao drugi čin Zigfrida Vagner je, pritisnut finansijskim teškoćama, prekinuo rad na Prstenu Nibelunga i posvetio se operama za koje je mislio da će mu doneti uspeh. To su bili Majstori pevači i Tristan i Izolda koji će, međutim, napraviti revoluciju u muzičkim konvencijama zapadnoevropske muzike. Vagnerov unuk, pozorišni režiser Viland Vagner je nazvao Tristana „vrhuncem i najvišom krizom romantičarske muzike, koja je istovremeno otvorila vrata atonalnosti XX veka".

Prvi čin se dešava na brodu, koji dovodi irsku princezu Izoldu u Kornvol, gde treba da se uda za kralja Markea. Tu je i Tristan, Markeov nećak, u pratnji svog vernog štitonoše Kurvenala kome je pripala čast da dovede princezu. Ono što niko ne zna jeste da su se Izolda i Tristan ranije upoznali i zaljubili jedno u drugo, te da sada pokušavaju da odole snažnoj privlačnosti koja postoji između njih. Izolda je rastrzana besom i očajem i misli da je Tristan ne voli, jer odbija da se susretne sa njom. Ona naređuje Brangeni, svojoj sluškinji, da joj donese otrovni napitak kojim će okončati svoj, ali i Tristanov život. Ali Brangena umesto otrova donosi ljubavni napitak i, nakon ispijene čaše, verujući da im je preostalo još samo par trenutaka života, oni daju oduška svojim dugo skrivanim osećanjima u trenutku kada brod uplovljava u luku.

Drugi čin Tristana i Izolde započinje na terasi dvorca u Kornvolu. Izolda, koja se u međuvremenu udala za kralja Markea, nestrpljivo očekuje veče i susret sa Tristanom, ali je Brangena zabrinuta. Ona ne veruje Tristanovom prijatelju Melotu, koji je ugovorio noćni lov, kako bi pomogao Tristanu i Izoldi da se sretnu. Ljubavnici se u zanosu predaju svojim osećanjima. Dan, koji ih razdvaja i prisiljava na odricanje, predstavlja za njih simbol omrznutog prividnog života u kojem gospodare slava, častoljublje i gramzivost. Nasuprot tome, noć je za njih prostor ljubavi i vesnik smrti koja će im omogućiti da napokon budu zajedno. Njihov ljubavni duet prekida Kurneval koji najavljuje neočekivani dolazak dvorjana. Brangena štiti Izoldu, dok se Melot hvali kako je svojim lukavstvom sačuvao kralja od sramote. Marke je tužan jer mu je uvredu naneo najverniji i najodaniji od svih vitezova. Tristan tada poziva Izoldu da pođe sa njim u carstvo smrti, što ona prihvata. Kada dotakne usnama njeno čelo, Melot u besu poseže za mačem, a Tristan, bez želje da se brani, dopušta da mu nanese smrtnu ranu.

U vrtu dvorca svojih predaka spava ranjeni Tristan. Pored njega sedi Kurvenal, a u daljini se čuje tužna melodija frule. Pastir pita Kurvenala šta je sa njegovim gospodarom, na šta mu on odgovara „da ga samo Izolda može spasiti". On moli pastira da zasvira veselu melodiju čim opazi Izoldin brod. Tristan se budi i priseća se svoje ljubavi, dok njegova žudnja za životom i strast prema smrti postaju jedno. Dolazi Izolda, a Tristan umire u njenom naručju, a ona pada u nesvest. U međuvremenu, Marke i Melot stižu u zamak. Kurvenal ubija Melota, ali i sam zadobija smrtne rane. Tada Brangena, priznaje da je Tristanu i Izoldi dala ljubavni napitak, a kralj Marke oprašta ljubavnicima. Izolda se budi i na granici života i smrti, primećuje jedino svog voljenog. Ona peva čuvenu scenu „Ljubavne smrti" - svoju transfiguraciju i poslednje, zanosno veličanje Tristana. Padajući nad telom voljenoga, Izolda stupa u mističnu uniju sa Tristanom, čime se opera završava.