четвртак, 26. апр 2018, 23:45

Tokovi poezije

Rišard Krinjicki: pesme iz zbirke „Magnetna tačka” (4)

U emisiji TOKOVI POEZIJE od ponedeljka do petka možete slušati stihove Rišarda Krinjickog iz zbirke pesama „Magnetna tačka”, koju će uskoro objaviti izdavačka kuća Treći Trg iz Beograda. Knjiga „Magnetna tačka”, u izboru i prevodu Biserke Rajčić, sadrži pesme iz šest zbirki Rišarda Krinjickog objavljivanih u Poljskoj od kraja 60-ih do sredine 90-ih godina 20. veka, a u četvrtoj emisiji ovog ciklusa pročitaćemo stihove iz zbirke „Malo više”, koja je prvi put štampana 1982. godine.

Rišard Krinjicki (Ryszard Krynicki), poljski pesnik, esejista, prevodilac i izdavač poezije, rođen je 1943. godine u Sankt Valentinu u Austriji. Studirao je polonistiku na Univerzitetu „Adam Mickjevič" u Poznanju. Radio je kao bibliotekar i urednik Mlade kulture (kulturnog dodatka krakovskog Studenta), a od 1991. godine sa ženom Kristinom ima privatnu izdavačku kuću „a5", u kojoj objavljuje pretežno poeziju. Veliki je poznavalac i prevodilac nemačke poezije. Pripadao je pesničkim grupama Próby (Pokušaji) i Orientacja Hibrydy (Orijentacija Hibridi) koje su, uz mnoge druge iz cele Poljske, činile Novi talas ili Generaciju 68, jedan od najznačajnijih pravaca u posleratnoj poljskoj književnosti. Poeziju je prvi put objavio 1966. godine u poznanjskom časopisu Nurt (Pravac), a njegove pesničke zbirke su: Čin rođenja (1969), Kolektivni organizam (1975), Naš život raste (1978), Malo više. Pesme iz beležnice 78/79 (1981), Ako u nekoj zemlji (1983), Stihovi, mglasovi (1987), Nepodložni ništavilu (1989) i Magnetna tačka (1996), pri čemu ova poslednja obuhvata pesnikov celokupni opus i bila je nit vodilja u konačnom izboru pesama za knjigu koja će se na srpskom jeziku pojaviti pod istim naslovom.

Rana dela Krinjickog pripadala su krugu lingvističke poezije, u kojoj se posebno ističu „napetosti između reči". Kasnije se kao pesnik meditacije veoma približio granici poetskog govora, odnosno ćutnji, mada je bio i jedan od najangažovanijih pesnika Novog talasa i aktivan opozicionar u vreme 1968, KOR-a i „Solidarnosti". Za Krinjickog je karakterističan minimalizam, u nekim fazama bliskost s haiku formom, odnosno, poezija u kojoj dominiraju meditacija, čistota i ćutnja, te krajnja doslednost sebi. Jezik njegove poezije je krajnje sažet i sadržajan, konkretan. Iako na prvi pogled hermetičan, ipak, većini je razumljiv, jer Krinjicki spada u pesnike koji se bave fenomenom zla, posebno onog koje se ispoljavalo u totalitaritstičkim sistemima Istočnog bloka. Zlo je, između ostalog, bilo oličeno u postojanju cenzure, koja je među hiljadama knjiga zabranila i zbirku Krinjickog Naš život raste, te je 1978. morala da bude objavljena u pariskom emigrantskom Književnom institutu i, naravno, tretirana kao samizdat, što je u to vreme podrazumevalo veliki rizik.

Od kraja 90-ih Rišard Krinjicki gotovo da ne piše i ne objavljuje poeziju, ali je veoma angažovan na objavljivanju knjiga svojih omiljenih pesnika, pre svega Herberta, u veoma akribičnim kritičkim izdanjima, ali i Vislave Šimborske, Adama Zagajevskog, kao i mladih i manje poznatih autora.

Stihove čitju Marica Milčanović i Svetislav Popović.
Urednica Tanja Mijović.