Hronika Trećeg programa

U glavnom takmičarskom programu 68. Berlina, koji je održan od 15. do 25. februara, prikazan je novi film Tomasa Štubera U redovima. Ovo ostvarenje zainteresovanom gledaocu pruža jedinstven uvid u onaj manje vidljivi, a itekako postojeći, svet nemačke radničke klase, i to iz njenog istočnog, nekada komunističkog dela. U središtu zbivanja je još uvek mladi Kristijan, koji se pojavljuje u lokalnom supermarketu, sa željom da u njemu radi. Čitava konstrukcija filma U redovima počiva na snazi interpretacije nekoliko glavnih protagonista, pri čemu se neizostavno moraju pomenuti Franc Rogovski - istinska „tiha zvezda" ovogodišnjeg Berlinala sa čak dve glavne uloge u takmičarskom programu - i Sandra Huler, kao njegova koleginica Merion, koja je ovde toliko različita, a jednako ubedljiva kao u slavljenom i nagrađivanom ostvarenju Toni Erdman, komentariše Dejan Petrović.

Kultni film Alana Parkera Misisipi u plamenu (iz 1988. godine) prikazan je u sklopu svojevrsnog omaža američkom glumcu Vilijemu Defou, koji je na ovogodišnjem Berlinalu dobio nagradu za životno delo. Da podsetimo, ovo ostvarenje je zasnovano na istinitoj priči iz 1964. godine o dvojici inspektora koji dolaze u malo i zatvoreno mesto na američkom jugu da istraže nestanak trojice aktivista za ljudska prava.

*     *     *

Četvrti tom romana Karla Uvea Knausgora Moja borba preveo je s norveškog Radoš Kosović, a objavila izdavačka kuća Buka iz Beograda. Kako nas obaveštava Ivan Milenković, u prvom tomu Knausgor piše o smrti oca i, najblaže rečeno o višesmislenom i komplikovanom odnosu koji je junak imao prema toj tiranskoj figuri; u drugom tomu govori o životu sa ženom i dvoje dece, te o usponima i padovima te veze; u trećem se vraća na detinjstvo i jezivi lik oca; dok je četvrti tom posvećen junaku koji je izašao iz srednje škole i koji se, u bezglavom bekstvu od sebe i okoline, zapošljava kao nastavnik u nedođiji na dalekom norveškom severu. Ribarsko seoce se u ovom romanu pretvara u uzbudljivu pozornicu po kojoj glavinja mračni mladi čovek, nezadovoljan sobom i svetom. Knausgor piše o onome što svi znamo, što smo svi manje ili više doživeli, baš kao i on; dakle, o običnom životu koji nam je poznat, blizak i apsolutno neodoljiv. Iako piše o ponavljanju, u kojem se naizgled izgubila svaka razlika, Knausgor nas iznenađuje na svakoj narednoj stranici, u rasponu od odlaska po cigarete i pijanstva do čitanja Dostojevskog i tumaranja po plaži. On stvara priče koje se po napetosti i silini kojom drže pažnju, mogu porediti sa pustolovnim ili krimi romanima, ali, na drugoj ravni, uporedive su i sa klasičnim delima proisteklim iz jednako neponovljivih alhemijskih postupaka.

Urednica emisije Tanja Mijović.