Gramofonija – Johanes Brams: Treća simfonija u Ef-duru

Kajlbert je tokom pedesetih postao jedan od najuspešnijih dirigenata pod okriljem kompanije Telefunken. Početkom decenije je skrenuo pažnju veoma uspešnim albumom sa Hindemitovim ostvarenjima, a kasnije je objavio i nekoliko albuma sa etiketama Deka i Merkjuri. Ipak, čini se da je punu diskografsku afirmaciju postigao na prelasku u šezdesete godine sa serijom ploča koje je objavio za Telefunken, snimajući sa hamburškim i bambergerškim orkestrom čuvena simfonijska ostvarenja Mocarta, Betovena, Bramsa, Štrausa i Bruknera. Ove ploče su distribuirane širom Evrope, a značajnog uspeha su imale i u Kanadi, preko etikete London Records of Canada, koja je prodavala Dekine i Telefunkenove ploče u Severnoj Americi. Snimci su relizovani u stereo tehnologiji, ali su postojala i izdanja pod licencom koja su izrađena u mono zvuku. U ovom produkcijskom talasu je nastala i ploča koju večeras emitujemo. Značajno je istaći da je Kajlbert dva puta snimio Bramsovu Treću simofniju u veoma kratkom periodu. Pored zapisa kojem je emisija posvećena, ovaj dirigent je relizovao i sličan album sa orkestrom iz Bamberga dodavši na ploču još i tri Mađarske igre. Iako je kasnija ploča imala više komercijalnog uspeha, na snimku sa hamburškim orkestrom je očuvano ponešto od prepoznatljivog šarma Telefunkenove produkcije pedesetih, koji se kasnije postepeno izgubio u trci za kvalitetom.

Jugoton je krajem pedesetih i početkom šezdesetih godina objavio niz albuma iz Telefunkenovog kataloga, najčešće sa velikim orkestarskim ostvarenjima, uz manji broj vinila sa kamernom i solističkom muzikom. Pored Kajlbertovog albuma sa Bramsom, ova produkcijska kuća je izradila i ploče sa snimcima Betovenove treće i pete simfonije u tumačenju istih isvođača, kao i nekoliko izdanja sa kamernom muzikom, takođe, sa delima klasika.

Autor Milan Milojković