Hronika Trećeg programa

Filozofkinja, prevoditeljka i spisateljica, Maja Solar, od samog početka svoje pesničke zbirke „otvara karte" i svoju prvu pesmu završava stihom „ovo nije za razumevanje". Pesnikinja objašnjava ovaj stav u „samointervjuu", koji je već delo teoretičarke, a sledi i pogovor koji, za razliku od većine pogovora u ovoj ediciji, nije književno-analitički već je društveno-teorijski. Time se od poezije sa početka knjige, na kraju dolazi do teorije, koja objašnjava kako poeziju tako i teoriju koje se nalaze u pesmama. Otuda već sama knjiga na kraju traži da bude čitana teorijski i politički, a ne čisto književno-analitički, konstatuje Nikola Živanović.

Postoji nekoliko teorijskih i političkih tema kojima se pesnikinja redovno vraća, a važniji od samih tema je odnos iskustva prema njima. Verovatno najbolja pesma u knjizi, „Uputstvo za umiranje", kontrastira umiranje od ljubavi, kroz koje lirski subjekat iznova i iznova prolazi, sa teorijskim stavom izraženim citatom Aleksandre Kolontaj: „Ja sam još uvek daleko od pozitivnoh primera novih žena, koje pripadaju iskustvu bivanja ženom sa relativnom lakoćom i, moglo bi se reći, sa zavidnom površnošću, čija su osećanja i mentalne energije usmerene na nešto drugo u životu, a ne na sentimentalna ljubavna osećanja. Ipak ješ pripadam generaciji žena koje su odrastale na prekretnici istorije. Ljubav - sa svim svojim razočaranjima, svojim tragedijama i večitim zahtevima za savršenom srećom - još uvek ima veliku ulogu u mom životu. Isuviše veliku."

Teme pokrenute u pesmama nisu najznačajnije što ova knjiga nudi, već je to, pre svega, beskompromisan, iskren odnos autorke, kako prema sebi tako i prema čitaocu. Čitalac takvim pesmama uzvraća poverenje, tako da je ovo jedna od onih retkih knjiga koje ponesu čitaoca; čak i ako ga ne zanimaju teme kojima se knjiga bavi, on ne ostaje ravnodušan. Pesme zato u pravom smislu deluju angažovano, nagone na kritičko razmišljanje o svim aspektima kapitalističkog društva, i što je još važnije, na promišljanje u dirkursu koji je kapitalističko društvo stvorilo. Naslov knjige Bez začina možda bi se mogao protumačiti i kao opis stila, koji je lišen uobičajenih pesničkih ukrasa, ali i kao slika društva koje je takođe prikazano bez šminke.

Urednica emisije Tanja Mijović.