Aleksandar Milosavljević: Pozorišne aktuelnosti

Komad Jastučko neobičan je čak i u kontekstu opusa Martina Mekone, autora poznatog po pričama koje se deševaju u irskim zabitima, čiji su akteri uglavnom uvrnutog karaktera, a dramske situacije najčešće bizarne. Zbivanja opisana u Jastučku smeštena su u nedefinisanu savremenu državu o kojoj znamo jedino da je totalitarna. Takvo definisanje društvenih i političkih prilika piscu je bilo važno zato što je jedino na taj način mogao da opravda samovolju dvojice policajaca, koji evidentno rutinski i bez bojazni od bilo kakvog zakona primenjuju surovu istragu zverskih ubistava dece, a trag ih vodi do pisca, koji je do detalja opisao torturu kojoj su bile izložene žrtve.

Svedenim sredstvima, u jednostavnoj scenografiji i uz minimalnu rekvizitu, kao i upotrebu zvučnih efekata, Nebojša Đorđević na pozornici stvara izuzetno napetu atmosferu, neprestano držeći gledaoce predstave u neizvesnosti, te ukazujući na činjenicu da živimo u svetu u kojem je sve postalo moguće. Ubrzo nam postaje jasno da, kao i u našim životima, i u ovoj predstavi zapravo iznenađenja nema, a reditelj čak uspeva da kod gledalaca postigne osećanje da i sami učestvuju u policijskom isleđivanju, te da su i oni izloženi ćudima i volji dvojice inspektora, komentariše Aleksandar Milosavljević. Osim toga, Đorđevićeva predstava se zasniva i na odličnoj glumačkoj igri: sam reditelj u ulozi pisca, Srđan Aleksić kao piščev zaostali brat, te Saša Torlaković i Branislav Jerković kao dva policajca - izvanredno su izvršavali postavljene zadatke postepeno otkrivajući slojevitost likova koje tumače, jedan za drugim skidajući velove tajni ispod kojih se kriju razlozi na kojima počivaju njihovi postupci. I ovom predstavom somborsko Narodno pozorište je potvrdilo kontinuitet pažljivog formiranja repertoara, usklađenog i sa očekivanja publike i sa visokim glumačkim standardima svog ansambla.

Urednica emisije Tanja Mijović.