Pol Presijado: Barokni tehnopatrijarhat

Filozof, kustos i transrodni aktivista, Pol Presijado, u tekstu „Barokni tehnopatrijarhat" razmatra oblast reprodukcije (seksualne, socijalne, kulturne) kao najbitniju dimenziju savremene moći, pri čemu se pod moći podrazumeva niz društvenih pravila za prisvajanje, liberalizovanje i upravljanje načinima proizvodnje. Odnos moći prema životu je ono što se najdrastičnije menja, a to se ne odnosi samo na ograničeni pojam biomoći, koji je popularisao Fuko, već na sve njene modalitete - od čiste sile, nasilja, moći nad smrću, do sposobnosti da se dekodiraju, sačuvaju, repliciraju i modifikuju žive forme. Menjaju se „veštine upravljanja sobom", odnosi, institucije, diskursi i tehnike koji omogućuju živom organizmu da bude čovek ili da se prepozna kao građanin koji može da se reprodukuje. Život u najosnovnijem smislu, onako kako su ga definisale različite oblasti znanja, jeste sistem koji može da se održava i reprodukuje, a da bi to mogao da izvede, sistem mora da pretvori energiju (hranu, sunčevu svetlost, fosilna goriva i tako dalje) u toplotu. Svi politički režimi regulišu kolektivne načine akumulacije i distribucije energije i reprodukcije života. U slučaju onoga što je istorijski prepoznato kao ljudska vrsta, evolucija reproduktivnog biokoda ide u korak sa sve bržim razvojem semiotičkih kodova, sve ubrzanijim tokovima i mutacijama jezika, znanja i praksi koje nazivamo kultura. A evolucija kulture (tehnologije, ideologije) onda se odražava na regulisanje života i utiče - i čini nejasnijim - sredstva kojima moć obavlja svoj osnovni zadatak upravljanja i kontrolisanja reprodukcije, piše Presijado.

Urednica emisije Tanja Mijović.