Katrin Malabu: Inteligencija i genetički usud

U tekstu se opisuje nekoliko velikih preobražaja u definisanju i shvatanju pojma inteligencije. Prvi od njih odnosio se na konceptualizaciju inteligencije kao entiteta koji je podložan merenju i evaluaciji pomoću psiholoških testova. Od ranih Galtonovih radova i nastanka eugenizma u XIX veku, preko (re)interpretacije Bineovih i Simonovih istraživanja u vezi sa koeficijentom inteligencije, do poznijih tekovina genetike kao nauke, jedna od glavnih preokupacija molekularne biologije pre sekvenciranja ljudskog genoma 2003. godine bilo je traganje za „genom inteligencije".

Nakon podrobne analize, autorka postavlja pitanje da li pomenuti preobražaji predstavljaju transformacije koje postepeno vode ka slobodi, ili, pak, upravo suprotno, obeležavaju proces izrazite despiritualizacije ili dezimbolizacije? Prema njenom mišljenju, u savremenom trenutku „kognitivnog kapitalizma", veštačke inteligencije koja preti da uništi čovečanstvo i trošnosti pojma kolektivne inteligencije, nemoguće je prihvatiti nadolazeće promene a da se istovremeno ne stvaraju nove logike otpora tim promenama, koje, ipak, nipošto ne bi trebalo da se suprotstavljaju istraživanju novih smisaonih konfiguracija koje se danas nude kroz neviđenu spregu biologije, filozofije i kibernetike.

Tekst Katrin Malabu, koji je s francuskog jezika prevela Suzana Bojović, preuzet je iz autorkine knjige Preobražaji inteligencije, koju je 2017. štampao Press Universitaire de France., Ovu knjigu će uskoro, u prevodu Suzane Bojović i Srđe Jankovića, objaviti Fakultet za medije i komunikacije iz Beograda i Multimedijalni institut iz Zagreba .

Urednik ciklusa: Predrag Šarčević