Imaginarni pejzaži

Naime, Elian Radig je za svoj poslednji album odabrala da uobičajeni elektroakustički postupak - duga, talasasta trajanja, vrati nazad u akustički medijum. Ona je ovako objasnila svoj koncept: „...utopljeni smo u vrtoglavi ponor našeg talasnog univerzuma toliko da naše telo pokreću talasi i višestruki ritmovi. Takođe, on izaziva vrtoglavicu i odlazak prema mini, iks i gama talasima i drugim nevidljivim dimenzijama. Ali tu je i jedna vrlo mala zona - između 60 i 12.000 herca u kojoj se određene vrste vibracija pretvaraju u zvuke.

Najbliži nama, na zemlji, u smislu ondulacija jeste okean. Okean nam donosi mogućnost jednostavne kontemplacije o ovoj temi. Pored sopstvenog ciklusa, on u sebe prima i reke koje ga hrane. Razlog zašto na albumu postoji puno referenci na reke, vodopade, izvore... jeste taj što voda, taj fludini elemenet, u stvari predstavlja sam život, u njegovoj pokrenutosti, poput cirkulacija krvi. Ono što sam tražila od muzičara su veliki tehnički zahtevi, koji se ne ogledaju u virtouznosti brzine, već u virtuoznosti apsolutne kontrole instrumenta, ekstremnoj virtuoznosti, koja je istovremeno suptilna i delikatna. Ovo je isti postupak koji sam tražila od mog sintisajzera: okrenuti potenciometar za dlaku može sve da promeni. Tokom perioda rada sa fidbekom, postavljao se isti delikatni radni protokol sa mikrofonom i zvučnikom. Treba poštovati udaljenost, jer ako se ode iz polja, zvuk nestaje, a ako je preblizu nastaje fidbek. U elektronskoj muzici, nikada nisam uspela da uradim ono što bi me do kraja zadovoljilo i što sam mogla tehnički da izvedem, ali zato sa muzičarima uspela sam da prvi put čujem ono što sam nazvala „mojim zvučnim fantazmima". Ono što je važno da se čuju alikvoti, harmonici i subharmonici, vibracija vazdušnog stuba, a ne samo žice... Sve to zahteva veliku jednostavnost, dinamički opseg koji ne prevazilazi mecoforte posle kojeg dominantni ton harmonijskog spektra postaje dominantan, jednom rečju primenu „okamove oštrice" kako bi se stiglo do željenog univerzuma zvuka", zaključuje Elian Radig.

Urednica Ksenija Stevanović