Vladimir Sorokin: Manaraga (3)

Kakav je život u svetu bez knjiga? U svetu gde one preživljavaju samo u muzejima ili se koriste kao podloga za roštilj na snobovskim žurkama...
Vladimir Sorokin opisuje zastrašujući svet budućnosti. Svetski rat sve menja. Knjige se više ne objavljuju i opstaju samo u muzejima. Novi trend se širi među bogatim snobovima - book'n'grill, gde se meso priprema na ostacima papirnih knjiga. Isporučuje ih zajednica kuvara koji sami pripremaju hranu. Međutim, grupa ljudi koji žive u pećinama planine Manaraga pokušava da dovede snobovsku fensi razonodu među narod i u restorane brze hrane.

Sorokin nudi neočekivani tok misli o odnosu čovečanstva i štampane reči i navodi nas da knjige posmatramo na novi način. „Njegov roman se može čitati kao epitaf za štampane knjige, ali i kao slavljene večnog života..."

Vladimir Sorokin, ruski romansijer, pripovedač, dramaturg i scenarista, rođen je 7. avgusta 1955. godine u gradiću Bikovo nadomak Moskve. Odloživši inženjersku diplomu, bavi se grafikom, slikarstvom, konceptualnom umetnošću (ilustrovao je više od pedeset knjiga), pod uticajem ruskog andergraunda osamdesetih. Sorokinov književni debi (poezija) povezuje se sa 1972. godinom, posle čega, mada intenzivno piše, čitavu deceniju gotovo ništa ne objavljuje. Godine 1985. u pariskom časopisu A-Ja objavljuje izbor od šest priča i (u izdanju čuvene kuće „Sintaksis" Andreja Sinjavskog) roman Red. Tek marta 1992. godine ovaj roman objavljuje i ruski časopis Umetnost filma.

Autor je sledećih romana: Red (1985), Norma (1994), Roman (1994), Trideseta Marinina ljubav (1995), Srca četvorice(1994), Plavo salo (1999), Pir (2000), Led (2002), Broov put (2004), 23.000 (2005), Dan opričnika (2006, Geopoetika 2008), Šećerni Kremlj (2008, Geopoetika 2010), Mećava (2010). Objavio je i veliki broj zbirki priča: Gozba (2000), Jutro jednog snajperiste (2002), Moskva (2002) itd. Napisao je sledeće drame: Zemunica (1985), Ruska baka (1988), Poverenje(1989), Dismorfomanija (1990), Jubilej (1993), Hochzeitreise (1995), Šči (1996), Dostoevsky-Trip (1997), Peljmeni(1997), Srećna Nova (1998). Potpisuje i veoma zapažene i nagrađivane filmske scenarije: Bezumni Fric (1994), Moskva(2001), Konejka (2001), 4 (2004).

Dobitnik je nagrada „Narodni Buker" i „Andrej Beli" - „za posebne zasluge u ruskoj književnosti" (2001). Godine 2005. uručena mu je nagrada „Liberti". Dela Vladimira Sorokina prevedena su na engleski, francuski, nemački, italijanski, holandski, finski, švedski, poljski, srpski, estonski, japanski, korejski i druge jezike.

Čita Aleksandar Božović.
Urednice Olivera Gavrić i Olivera Nušić.